Delo

X Р 0 Н II К А 345 Ради помагања и развића трговипе у Румунији има (по закону од 4 јула 1881 г.) пет берзи — у Букурешту, Констанци, Крајови, Брајилп н Јашу. За тим су ови новчанн заводи памењени трговини: 1) . Народна банка. 1880 установљена као дисконтна банка, која има право да пздаје новчанице. Седиште је у Букурешту али има филпјала по целој земљи. Привплегија је дата па 20 годпна (до 1900) али је после продужена до 1903. Држава је најпре, да би дигла креднт бапке, участвовала као акциопар, уписујућп Vb целог капитала. Од 1 јануара 1901 држава нпје то внше пошто је пристала да примп накнаду за своје акције у сумп од 14 800.000 динара. Каиитал банчин је 12,000.000 дипара, — т. ј. 24.000 акцпја по 500 динара. Од тпх акцпја 15.897 гласе на име сопственика. Закон је предвидео да могу бити још два уписа акцпја по 9,000.000 динара — те бп онда цео капитал износио 30 милиона дпнара. Банка је дужна да има 40% металне подлоге за новчанице. Акције Народне Банке — од 500 дин. номиналне вредности — продају се сада на берзама по 3560 дипара! Прве године свога рада (1881) Нар. Бапка издала је новчаиица за 48.085.920 дин., имала је металне готовине 19.099.996 динара, давала зајмове са 4,16% и пмала 2,164.667 динара чисте добити, а резервпи фонд 300.000 дин. У 1906 г. новчанпца Нар. Банке има за 239,002.800 дин., металне подлоге 109,488.373 динара, давала зајмове са 5%, имала чисте дсбити 5,661.204 д. п резервног фонда 22,697.129. 2) . Депозитна банка. 5гстановљена законом од 1864 г., а измењена 1876 и 1895 г. Она прима приватне, судске н друге депознте, наслеђа без наследника, вишке општннскпх н окружннх благајни, разне кауције итд. Онима, који залажу готов новац даје депозитна банка 5° о, — а за заложене ефекте н вредности у опште плаћају бапци онн који залажу 5 п. д. од сваких 1000 дпнара. Крајем 1906 депозитна банка имала је 336,534.714 дннара у готову, ефектима и вредностима. У псто време депозптпа банка имала је својих позајмљених пара држави 12,290.287 динара, општинама 14,699.731, добротворним заводима 5,830.149 и/жрузима 1,414.375 динара. Године 1880 установљена је и прндодата истој бапцп штедионица, којапрпма и најмање улоге радничког света, те највећи улог штедње не сме да буде већи од 3000 дипара, а нлаћа улагачпма 41 јо о го-