Delo

346 Д Е Л 0 дпшње. Крајем 1906 г. ова штедионица имала је капитала већ 73,376.900 динара. Закоиом од 5 априла 1900 г. установљена је као одељење депозптне банке општннска и окружна кредитна банка — с искључивим задатком да даје зајмове општинама, окрузима и добротворним друштвима. 3) . Banca generala romana установљена L897 год. као акционарско друштво и има уплаћеног канитала 10,000.000. Њен је посао: дисконт, хипотеке, контокорент, инкасо итд. За 1906 г. њен је биланс износио 101,611.050 днн., — одакле је чиста добит 1,451.474 динара. 4) . Банка Мармарош, Бланк и Комн. с капиталом од 10,000.000 динара у 20.000 акција од 500 дпнара. За 1906 год. њен биланс износио је 108,814.368 динара — а чиста добит 1,908.025 линара. 5) . Румунска кредитна банка (Banca de cređit roman). Основни капитал 5,000.000 (до сада уплаћен 3,000.000 дпн). Биланс њен за 1906 год. изнео је 66,165.009 дин., — чнста добит 568.359 динара. 6) . Букурешка дисконтна бапка (Banca de scont din Bucuresti). Њен je капитал (до сада) 3,500.000 дин. За 1906 г. биланс 14,446.117 дин. — чиста добит 258.709 динара. 7) . Белгијско румунска кредптна банка (Creditul belgo-roman) у Брајили 1899 г. основана од белг. капиталиста. Њен је капитал био 2,500.000 динара. Године 1906 спојила се са румунском трговачком банком, чији је капитал 15 милиона динара. 8) . The Bank of Rumania limited. Бнглеске каппталисте основале су је 17 априла 1903 г. Средпште јој је у Лондону, а филијал у Букурешту (под именом старе још 1865 год. основане Banca Romaniei). Капитал њен пзноси 7,500.000 дпп. у 50.000 акција по 150 динара. V.V. Комуникација. l. Железнице. Румунија је почела грађење железница од ступања на владу краља Карла I. 1867 год. почето је грађење. До сада има 3180 километра. Од те мреже железничке 3126 је нормалног колосека (1,486 м.); 21. километар лпнпје Јаш—Унгени има рускн колосек (1,524 м.), а 33 кплометра линије Красна Хуши