Delo

X Р 0 II II К А 347 колосек од 1 метра. Упоредпвши је са западннм земљама Румунија има 24 километара железнице на 1000 квадр. кплом. докле Западна Европа има најмање 100 километра ua 1000 квадр. километара. Железнпце су градили или страни инжпњери у државној режијп: као што су саграђене пруге Букурешг Ђурђево (1869 г.), Јаш—Упгенп (1874 г.) и Плојештп—Предеал (1879 г.) — (коштале су државу све те пруге од 176 км. 56,031.494, дин.), —- или су су их градиле концесионирана друштва. Такоје 1867. Офенхајм добио грађење пруга од 222 километра (Роман — Бурдујени, Паскањи Јаш, Верешти Ботошани) — које су коштале 51,535.640 динара, а биле саграђене 1871 годпне. За тим је друго немачко друштво, Штрусберг и комп., добило концесију за грађење 916 километара (Букурешт—Верчпрова, Букурешт—Брајила—Галац—Барлад и Текучп Роман). Тајепруга била 1875 г. готова с грађењем а коштала је 288.893.320 динара. Иједном и другом друштву држава је гараптовала 7Va % нрихода од уложеног капитала. Од 1880 држава узимље грађење железипца у своје руке. Те је годпне откупила румунска држава све пруге Штрусбергове, а 1888 г. и оне од Офенхајма. На откуи и грађење нруга — дакле за све ово што их данас пма — Румунија је утрошила 773,315.048 динара нлн како је за то морала да направи зајам но курсу од 85о/о — то је коштају 886.605.702 динара. Најдужа је нруга од Верчирове преко БурдуЈепп до гранпце аустрпјске у Буковпнп — 820 километра. Највећи објекат, којп је и највпше коштао, на железпнчкој мрежи Румуније је мост преко Д.упава код Черне Воде — 750 метара дуг, 30 м. висок изнад површнне воде, са вијадуктом од 3 кплометра и још једним спореднпм мостом нреко рукава Дунава. Градио га румунски пнжињер Салпњи, довршио га 1895 г. а коштао је 35.000.000 дпнара. Румунија има (1906 г.) локомотива (537) тендера (491) путнпчких вагона (984) и осталих за пртљаг, транспорт, цистерне итд. — свега — 13.406 вагопа и машина. 1906 г. на румунским железницама прешло је 11.433 брзих возова, 24.009 нутничких, 39.213 мешовитих и војничких, 48521 теретних, 5457 с матерпјалом, — свега 128.633 возова. Исте године иревезено је 6,590.824 путнпка (п то l класе 235.422 пли 3-57о/о од целокупног броја путника, — II класе 940.334 или 14 ‘26oo, и III класе 5,415.068 путника или 82-17о/о), — а