Delo

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС 37 Србпја је увек слушала само своје амбпцпје; не слушајући нпкакве опомене, она је лудо улетпла у метеж и пзазвала догађаје. Сада, нотучена и незадовољна, бурпла се, прибирала се. Кнез Мплан био је у истп мах једна сметња и без уважења. Царев манпфест, у апрнлу 1877 г. известно је Србију да је она оетављена у страну; жртвовалп су је, још од Рајхштата, захтевпма Аустро-Угарске Велпкп иројекат српске царевпне губио се. Нн са те стране неће се нанћи на одушевљење, нп на илеменнтп полет. Са свпм је друга ствар код Црне Горе. Она је била Венпјамин у породицп, најудаљенија, највнше изложена и највише вољена од све словенске браће. Њезин јак положај у планинама, са прпступом на Јадранско море, дајући маха да се с бока подухватн цело полуострво и градећи евод од моста ка западннм морима, давао је неоцењиву вредносг њеној оданостп. Али она је била тако мала, тако слаба, под ирисмотром и спутана тако чврсто аустријском узнемнреношћу, да је пре постајала као нека забуна него потпора. С њоме бар могло се рачунати на жпвот и на смрт. На њу се рачунало и она се није напуштала. На другом крају полуострва био је другн један „клијенат“ у врло рђаву положају, то је бпла Грчка. Грчка се родила у Наварнну. Грчка је била у нраву подсегпти велике спле „на улогу, коју су јо.ј ове прп рођењу одредиле на Истоку."6 Она је, међу првпма, себе убрајала у наследнпке „болесна човека.“ Она је предетављала ствар најсимпатичнију, најславнију, најдражу срцу западне цпвплпзацнје, ствар јелинпзма. Дакле, у блпској кризп и она би устала!... Не! Она је остала непомична скоро до краја рата. Грчка је била изненађена више него Србпја: један брат по вери, н ако не по крви, родио се, па, пораставши на један пут до крупна момка, угрожаваше јој део којп је она себи присвајала: то је био, до јуче међу Словенп.ма непознати, Бугарнн. Цар је већ у више прилика нотификовао Грчкој да би се она имала од куда накнадпти на другој страни: нису је хтели у Царпграду па чак, ако бн се задовољила Солуном, нпсу је хтели нн у Солуну. После онако шпрокнх и онако дуго гајених нада, бпло је то страшно иробуђење. Грка нема одвећ много у отоманској царевшга, али они држе пристани6 Нзјава г. Трпкуппса, од i. септембра 1877. г.