Delo

ОКО ПРИЛЕПА II BEJIECA 61 Ето видпте, поче сада оштрије, дошо да се тепа и да го јадит белки због вас. Србија, еј, цела Србија ће дојде, ако сте само вије људп, а не мискини и шппуни. Србији таки не требат, ја сам и мој штикот (нож) за тији кучићи“. Сељаци су слушали и бојажљиво гледали час мене час Глигора, не знајући коме сад треба веће поштовање одавати и кога се бојати. Бабунски прочита писмо па га пружи мени, а он приђе Глигору да му објасни шта пишу. У писму јављаху да се бугарски војвода Стеван Шундула бавио ових дана око села Мажучишта (сат одПрилепа) и даје јуче отишло једно одељење коњице и пешака у потеру за њим. Упозоравали су нас да се чувамо од пзненадног напада. На крају беше додано како ће Шундула сигурно поћи к нама уз Прилепско поље, ако није окренуо ка Тројацима. Ручали смо сви заједно па после ручка спремисмо се за нут. Ноћићемо у Зрзи и сутра у вече поћи ћемо низ Прилепско поље. Војвода Долгач, Јосиф и Бошко били су у оближњем селу са леве стране Маргара, те и њима јависмо да сутра у вече сиђу у село Слепче где ће се састати са нама. У први мрак ио вечери скуписмо се, опростисмо са учитељима и по мокром и блатњавом земљишту упутисмо у реду ка Зрзи. Пут који водн све подножјем Мовнатеца не трајаше ни два сата и ми уђосмо у сеоце. Зрза је сиромашно село али не онако као она поречка. Куће су лепше и свака је ограђена било камењем било плотом. Мали воћњаци виђаху се свуда по селу. Поделисмо се на конаке и растурисмо по селу на преноћиште. Ја сам са Глигором и Бабунским отишао у Спасојеву школу, која уједно беше и стан домаћина чија је кућа. Кад се уђе кроз ниска а широка врата у мрачну избу на чијој средини стално гори ватра у огњишту ископаном у земљи, човеку се чини да је у каквој кошари. С десне стране пола куће заузела је стока: овце, козе, коњи, магарци, говеда, а с леве једна велика жута асура означавала је место где укућани сиавају. Из „куће“, како се то одељење зове, кроз уска вратанца улази се у мрачан собичак — „школу“, где иреко дана ђаци уче а ноћу се ио клупама суше обојци, чарзпе и опанци а на празном простору спавају они за које нема места у „кући“.