Delo

ПОЛИТИЧКЕ ТЕЖЊЕ ХЕРЦЕГОВПНЕ 225 рове; да те судове сачињавају домаћи чиновници и да суде по законима Краљевине Угарске. Ако би ма од куда пала каква глоба или пначе какав бпло новчанп доходак, да се све то употреби на опште добро. Да од тих судова нема апелате другоме до Врховној Глави — Старешини области — где ће се спор крајње закључити. 8. Да се не гоне немоћнп људи у војску, да сироте удовице и сираци не подносе никакве ратне терете. 9. Да војска Шеговог Величанства, ако Божјом помоћу овамо стигне, не упропашћава народ, нити му какве штете наноси. 10. Да трговина и саобраћај буду слободни, тако да се нпкакав монопол не може увести без пристанка народа и његових званичника. Све се ово подразумева за цео народ области Херцеговине, почевши од међа са Босном, па до онпх са Млецима, Дубровником и Албанијом. 11. Да би се васпнтао у дисциплини за ратну службу, народ, који овде живи, жели да себи набави једнообразно одело п једнако оружје и да наизменично снабдева утврђења својом посадом. Исто ће тако радо, по могућству, и према приликама, помагати н у радовима на утврђењима. Заједно, са свим тиме, у потпуној оданости моле 1Г>. Величанство, преко свога депутата, да у случају мира не остави под Турцима толики хришћански народ.1 По напомени, да треба да се суди по законима Краљевине Угарске и неколико других а ситнијих, не може се одрећи утицај хрватскога бана — родом и цолитиком пунокрвног Мађара — на латинску редакцију пројектованог устава. Изгле^а да је тај утицај био мпнималан, према томе да је пројектовани устав такав, какав је у главном производ правне и политичке свести народа и његових првака. Паше нпје да овде претресамо поједине одељке овога, у свему интересантнога пројекта. Једно се ипак не сме не нагласити, а то је у осталом главно, наиме да је цео п духом и склоном на то срачунат, да земља добије фактпчку слободу, засновану на пуној домаћој самоуправн. Изјава и погодбе херцеговачке биле су нарочити предмет саветовања на седницама Ратнога Већа. Ту је, по томе, изра1 Ibidem. Дело, књ. 50. 15