Delo

226 Д Е Л 0 ђено званпчно гледиште аустријско, кбга су се стално иридржавали до жалосног свршетка целог предузећа. То је гледиште пзложено у два поверљива акта Ратног Већа. Први акат, где се гледиште у основп црта, јесте пнсмо поменутога већа од од 1 октобра 1788 год., упућено графу Естерхазију, као одговор на његову преиоруку херцеговачких ствари. То писмо гласи: „Ваше писмо од 18 августа из ратнога табора код Храстовца, исправно нам је присиело са додатим прилозима. Из садржпне истих сазнали смо, под каквим се ногодбама жели подврћи царској властн. То је у осталом писмена потврда ранпјпх пзјава, које је овде усмено чинио њен посланик Богић Вучковић. Њ. Велпчанство Цар, у главном не налази никаквог разлога, да ствар одбнје, на протпв, наклоњен је да понуду, као и захтеване повластпце поменутпх Далматпнаца (тако) најмилостивије прими; тако исто да се по могућтву пошље нраха и олова за 4.000 Црногораца. Пошто Херцеговина не стоји са царскпм земљама ни у каквој непосредној вези, царска би војска морала ступити на њену територију, било иреко туђих, било шта више, непријатељских земаља. Из горе наведених ппсама не види се да ли, кад и како мисле Херцеговци и Црногорци да предузму за себе ратне операције против Турака и тиме да отворе иут царској војеци?“ За тим му се преиоручује да. одржава и даље везе с њпма, траже даља обавештења како би се могла с поузданошћу извући пз предузећа свестрана корист.1 Из досадашњег излагања садржпне аката из прве руке јасно је, да се жеље и намере Аустрије и Херцеговнне нису у основп подударале. Оно што је за једну било главно,«то је за другу било сасвим споредно. Аустријп је требало „да Херцеговци и Црногорци самостално, за себе, предузму операције прогив Турака... .“, а Херцеговини: да Аустрпја пошаље војску, којој ће наравно она помоћи, под погодбом да јој призна тражене привилегије. Естерхази саопшти садржину одговора главном народном депутату Богићу Вучковићу. Због тога овај оде у Беч да тиме непосредно продужи рад на започетом послу. Но преговори су текли сасвим спорим темпом, поред обостране готовости и предусретљивости. У Бечу су се нз више разлога 1 Ibidem.