Delo

ПОЛИТИЧКЕ ТЕЖЊЕ ХЕРЦЕГОВПНЕ 227 уетезали, да ма шта одлучно предузму по тој ствари, н ако се потреба херцеговачке војне номоћи најживље осећала. Разлози за оклевање и неодлучност били су у главном ови: прво што је било непзводљиво, или бар врло тешко и стравично одашиљање група морем или сувим без природне своје базе за ратне оиерацнје; друго што би се преговори за мир, — и иначе отежани неусиехом аустријске војске — још више компликовали узимањем у обзир херцеговачких захтева, да и они миром буду ослобођенн. Осим тнх, собом довољних, разлоге за огжвања био је још један, од њих не мање важан. У Бечу су наиме држали, да су захтеви народних деиутата односно унутарњег уређења, тражених слобода и сувише претерани, и да не стоје ни у каквој сразмери са нуђеним услугама. 0 томе, колико ће им се слобода и привилегија признати, одржана су дуга саветовања на седницама Ратнога и Министарског Већа. С колико се штедње у таквим стварњма у Бечу тада — у осталом као и свагда — нристЈшало, видећемо по нижс изложеном нацрту пројекта одобрених привплегија. Херцеговци пак са своје стране нису могли заборавити своја ранија, имањем, крвљу п животом стечена иекуства ратујући уз Млетке и друге западне народе, те нису никако хтели ступати у отворену борбу са Турцнма без претходно утврђених гарантнја и одашиљања царске војске. По свему судећи, на њихово држање имало је утнцаја и стање Срба под аустријском владавпном у Србији (1718 —1739). Тако је пролазпло време у преговорима и саветовањима између дворских већа и херцеговачких депутата, а изгледи су пм на усиех ствари били из дана у дан све неутешнији. Тек треће године рата, 29 јуна 1739, но споразуму Министарског и Ратног Већа, Јосиф Харах, председник последњег, поднесе цару опширно, писмено изложено гледиште оба већа на ту ствар, као мотивацију за потврду толико тражених гарантија. Та мотивација пројектованнх привилегија гласи: „Премплостпви царе, Тако званп Херцеговци, који станују под турском влашћу у земљи између Босне п Дубровника, Млетака и Албаније, желе да стуие под преузвишену заштиту Вашег Величанства. Има Biiuie од године дана од како њихови, овамо послати и довољно опуномоћени депутати моле за то. Обећавају, ако се они и њихова земља узмогну ослободити турске власти, да 15*