Delo

230 Д Е Л 0 и ни од кога оспорено своју вероиеповест, да обнавља евоје цркве, нове нак да иодиже по најмилостивијем нашем претходном одобрењу; да може да бнра епискона своје вероисповести п језика (они који не исиоведају исту вероисповест искључени су из пзбора) по оном обичају и реду, по којем се то ради и у другим нашпм областима. У том ћемо случају нмати нарочитог обзира према — за епископат — нредложенпм кандпдатима. Дозвољавамо енископима поменутог народа — којих ће бити свега два (ако буде довољно средстава за њихово издржавање, а ако не буде онда мање) и то један херцеговачки а други црногорски, — да имају пуну власт: да постављају сва остала свештена лица по манастирима, градовпма и селима; да додељују парохије и да без икакве сметње врше визнте; затим да располажу свом влашћу над свештеним лицима и црквама тако, да се нико други, ни свештеног, ни световног реда, не меша у црквене ствари грчкога обреда; према томе је у тим стварима остављено право сућења и звања нред суд искључиво епископу п архиепископу исте вероисповести. Да се свештена лица не затварају, не глобе, не лишавају парохија и достојанства. нити да се на ма који начин злостављају. У световним пак стварима заповедамо да буду потпуно потчињени властп и праву суђења — јурисдикцији, нашег дворског Ратног Већа. Оно је надлежно да ослободи сва црквена лица са кућама њиховим као и цркве од свакојаке контрнбуције, краљевског данка, данка војних старешина, дацпја, десетака, квартирине, кулука, војница и стражарина. Ако пак буду нмала (т.ј. свештена лица) непокретна добра, да се од сад ослободе намета којима су раније била оптерећена. Слично томе, чим добијемо поменуту Херцеговину, нарочито ћемо се старати о томе да цркве поново добију сва добра и поседе које су пмале за време наншх претходника у угарској краљевпни, а ако се која (т.ј. црква) не може да издржи садашњим ириходима, како треба, дотнраће се пристојно турским земљама. На исти начнн дозвољава се слобода и заштита и римскокатоличкој вероисповестн, у осталом онако како је то у ново добивеним провинцијама (мпсли се н на Србију). Остављамо и њима могућност да могу изабрати једног плп више епископа и хоћемо да и они учествују у уживању горе наведених привилегија, заштита и повластица.