Delo

ПОЛИТИЧКЕ ТЕЖЊЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ 231 3. Да би и световни ред народа у Херцеговини осетио благост хришћанске владавине, на супрот варварској турској тнранији, наређујемо да се ослободе једне половине трибута које су морали плаћати Отоманској Порти, а другу половину да плаћају Нама. Још сада објављујемо да је за време рата поменути народ потпуно слободан од свих дажбина: контрибуција, десетака, дација, квартирине, кулука и осталих намета. То чинимо у тој намери да он, његови спнови, унуци, ираунуци и сви потомци стално служе у толико раднје и верније Нама, Нашем преузвишеном Дому аустријском, кад год и где год буде погребно и наређено, према свечано и својевољно писмено израженом обећању — добивеном заједничким гласањем свију — да ће вечно служити, оружја се прихватитп, да псдуне оно нашто су се раније заклетвом обавезали. Због тога дозвољавамо да од нас именована Врховна Глава може из народне средине да пзабере и поставља врховне старешине, капетане, кнезове и остале званичнике нижега реда, увек водећи рачуна гтри избору о иоданичкој верности, заслузи и способности, тако да им се ни један странац званично не намеће ако имају за службу сиособних и заслужнпх домаћих људи. Народу пак, у нашој власти иокореној области, понова ће се потврдити слободе, заштнте и привилегије којгтма је био одликован за време првих краљева, пошто се претходно нодвргну нашем прегледу и истрази. Поврх свега тога, раскошно ће осетити пуно дејство наше царско-краљевске урођене благости и добродетељи. Уз то забрањујемо војсковођама и, по посадама постављеним управннцима да намећу тешке терете, ремете мир, мешају се у трговину. судство, приносе п све остало што се не тиче чисто војних ствари и поверенпх им тврђава. Кад буде требало да народ иде ван отаџбине у рат, да своју службу потпуно и храбро вршн, набављаће се храна и остало што буде требало према уобичајеној нраксп у осталим еуседним генералатнма и провинцнјама. У случвју. да места, која су раније Турци отели, буду поново добивена, да се њима награде капетани и остали чиновници за ма коју оиробану ревност у служби. Нама, само ако то допусте земаљски приходи (proventus). Исто тако стараћемо се да се понова добивене земље врате ранијим власницима, што важи и за оне, који су прогнзни нли побегли од насиља и неправде, а врате се. Допушгамо (facultate concedimus) да се поседи турски, враћени иод нашу власт