Delo

232 Д Е Л 0 срећним оружјем, распореде ради бољег н угоднијег издржавања: капетанима, кнезовима, осталим нижим чиновницима и свима онима, који се у служби нашој буду показали као верни и храбри војннци; шта више то може да иређе у својину њнхову, њихових наследника, и последника по правичној поделп а ирема нахођењу Врховне Главе. Ову милост дајемо п урођенпцима без сонствености земл^е и куће, као и оним дошљацима који мисле да у Херцеговини остану и да поднесу војну службу. Најзад наређујемо да народ и званичнпци ови народности (sic) буду потпуно слободни од свих ирнватних послова наших управника посада, сем ако то не захтева интерес наше царско-краљевске службе. 4. Наређујемо да прозводи који се разносе и иродају у границама херцеговачке области, буду слободни од тридесетака, царине и осталих намета. Ова се слобода не може распрострти и ван гранпца саме области: на тај ће начин требати платити утврђене царине на еспап довезен из других области. 5. Да би што впше осетили милостиву наклоност срца Нашег, премилостиво допуштамо да свак слободно може своја добра и своје поседе тестаментом распоређивати и коме хоће завештавати. Ако посгоји законито потомство било мушко било женско, да све непосредно наслеђује. У случају да неко умре без тестамента и без наследника, нека његово пмање добије место из кога је по садеобном наслеђивању (condivisionali successu), обративши нажњу на то, да не добију део они људи из дотичног места, који се налазе на страни а нису наши поданици. При том треба пазити, да се не повреде удовичка права, дата удовицама законом отаџбпне. 6. Остављамо народу слободу без икакве сметње и плаћања терета у жировини, сечи дрва, попашн, хватању риба и умереном лову. Тако исто им дајемо право слободне крчме. 7. Нека је утврђено да команданти наши не раширују своју јурисдикцију ван чисто војних послова. На протнв наређујемо да се установе нарочити, од војних старешина независни судови, за расправљање свнх кривичних дела, грађанских суђења, парница, уговора и других спорова. Те ће судове састављати народни званичници, који ће делитп правду по законима Наше Краљевине Угарске, с тнме да глобе и остале новчане приходе могу употребљавати само на опште добро. Апелато на пресуде тих судова има само код Врховне