Delo

КАТПХИЗИС СРКЋНОГ ЖПВОТА 239 биће неколико речп, нека врста кратке формуле, искуства живота, на ћемо о њој рећи, у име коментара, користи н дражи. Да бисмо билн срећни, морамо хтети да то будемо. Срећа је чедо наше воље. Што је ова јача, то је лепши њен иород. Има додуше срећних људи услед иуког случаја. Ну то је иролазна срећа. Најмањн поветарац оборп је на земљу, најмања противеост упишти је, пшчупа је пз корепа. Да бисмо је учврстили, потребно је напрезање наше воље. Кад хоћемо да будемо срећни по сваку цену, кад подешавамо живот свој према захтевима среће наше, ова се узднже величанствено ликујући на супрот свему, мимо све. Мисао подјармљења под нашу жељу: да будемо срећпи, задахне п наше ббне трзаје срећом, и они се промене у осмехе. Човек се тада смеје п судбини. Ова може без сумње много, алн не може све. Несрећа не може да склизне у нашу свест, кад ова довољно наоружана, забрањује улазак својим противнпцима. Извршимо свакога дана обрачун свога живота. Догађаји живота, о којима не размишљамо, не припадају никако нама. Они клизе преко наших душа, као вода прек^ стена. Да бпсмо уживали у својој сонственој срећи, ваља уметн да је зауставимо у пролазу. Иначе, она умаче као сенке наших снова. Ми се жалимо на кратак век наш. Заустављајући се пред његовим изјавама, ми га градимо пунијим. Ми га градимо нробитачнијим за нашу будућност. Устављајмо се нарочито пред нашом срећом. Колико пута сам имао прилике да разговарам са несрећним људима! Увек у послу, онп нису никако ухватпли услове своје cpehe, и ова је иромакла поред њих. Они беху несрећни баш стога, што су затваралп очи нред разлозима своје среће. Треба носматрати свој рођепп живот, па ће се тада впше и волети. Хармонпчан живот треба да обухвата прошлост, садашњост и будућност. Прошлост скрива у себи, као нека гвоздена каса, блага протеклога жпвота. Оиа су наша. Ми њима расиолажемо по својој вољи. Ми се устављамо пред срећнпм тренутцима, одба-