Delo

242 Д Е Л 0 оставила у иаслеђе болешљиве склоностп, поремећене живце и слабуњаве организме. Ломне клице предачке чине у нама пустош, као н штетне микробе, намноженеу току вековау водамаи ваздуху. Социјалпа хпгпјена славнће поб.еду раније и доцнпје. Она ће успоставити своју владавину над сутрашњим друштвима, величанством закона колектпвнога спаса. Очекујући на њену победу, ми морамо сви бдптн над нашим сопственим благостањем, нре него наступи опште благостање. Тоћеубрзати п његову појаву. Да бисмо нреобразили човечанство у моралном погледу, требало би га најпре реформисати у физичком погледу. Обе врсте здравља подржавају се и подупиру узајамно. Човечанство иодобно за срећу, биће не само боље, него и здравије. Овде, као и свугде, можемо много учинитп за себе, номоћу себе. Један требник здравља, који ће у изводу садржати најпотребнија зиања, могао бп обновити човечанство. Ови подсетници, држани увек пред очима, натопили би најзад нашу свест. Замнслимо неколика покољења, која радо подносе ове добре сугестпје. Под њиховнм утицајем, задовољство према животу претворило би се у ножуду према животу. Примера ради, узмимо неколико наномена за здрав живот. Поверимо се душама које ласно схватају. Оне ће умети да сагледају, кроз ово неколико оделитих листића, лепоту и корисност биљке од које потнчу... Нувајмо се претераности у јелу. Скоро сви ми једемо два или трипута више, него што захтева наш органисам. Производи су више и лоше аспмиловане хране проузрокују бујање токсина. Ослабљен, наш организам поста.је склониште свих врста болести. Наше морално бпће страда од тога такођер. Живот нам постаје тегобан. У колико се и болести ириближују, у толико се удаљују жпвотна радост и срећа. Требало би да се чувамо свога апетита. Ваљало би га подвластитпти, место да трппмо његову власт. У овом лаконском начелу лежи често иута спас дугог и срећног живота. * Нека буде хармоније између наше физичке и духовне радљивости .