Delo

КАТПХНЗПС СРЕЋНОГ ЖНВОТА 241 чамуњање нашега тела, наше пнтелигенције. Обоје ослабе и нружају лак иљен својим прпродним непријатељима, болестима. Онн којп клеветају делање и хитају ка одмору, личе на људе, који би тражили радостп у тишини гробова. Кратковечпа радост, јер привиђење смрти шретвара се за мало у саму смрт. Углађеност као основа успеха. Она осваја све, а не стаје нас нпшта. Захваљујућп њој, н пајнезнатнпји човек задобива позитпвну вредност. То је знамење, пза којега се наслућују други пријатни дарови: доброћудност, благост, добро васпитање Не служити се углађеношћу, значпло бп одбацивати једно благо, која нам се пружа бесплатно. Кад углађеност пде од срца, она улазп у срца. Она нас тада заштпћава, као што ваљана артпљерија штити војску, која за њом нде. Мп напредујемо лада у животу пријатно, јер све понушта исиред заносне силе, која успут осваја срца и маште. * Кад из моролне области пређемо у област физичкога здравља, тада ћемо још боље схватити дубоки значај оваких мисливодпља. Као оно куле-светлиље, оне би требале да нас воде ио небројеним ста .ама нашега живота. Здравље је један од главних темеља наше среће. Људи доброга здравља схватају све ствари здраво. Они су скоро увек оптимисте. Живот по себи није зло. Рђаво варење је у девет десетина случајева криво за наше мрзовољне мисли. Излечнте се најпре, требало би рећи иеспмпстима, па ће живот иматп за вас пуно дражи. Човечанство постаје све више жалосно и смућено. То је стога што се оно све више удаљује од спасоносних начела. Говорн се много о социјалној хигијени, али се мало ради да се она оствари у животу. Др. Херикур доказује, у својој Модерној Хигијени, да се држава и друштво такмиче у својој тежњи да шире болести. Упоређење са минулим вековима даје нам врло слабе утехе. Заборавља се да су се погодбе живота знатно измениле. Нагомилавања људства постала су сувише густа; воде што их пијемо све су већма заражене; ми живимо све мање на чистом ваздуху; ми радимо одвише својим мозгом, а сувише мало својим мишићима. Покољења која су нам непосредно претходила, натила су од многих жестоких и крвавих револуција. Она су нам Дело, књ. 50. 16