Delo

X Р О Н И К А НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ (Одговор критичару) — НАСТАВАК Колико г. Грол необјективно оцењује рад данашње Управе, најбољи је доказ његов ocehaj потребе да оптужује, и само да оптужује. У доба када се противу данашње Управе води једна колико детињаста исто толико п ружна камнања преко неколиких дневних листова, г. Грол требало је да својим чланцима да чисто објективни тон, а нипошто претензије најјачих удараца. Тврдећи да је Народно Позориште „б е з д и с ц п п л и н е у а д м и н и с т р а ц и ј и“, — г. Грол, по обичају свом, тражи да му се на реч верује! Али, да ли случајно илп можда осећајући сву тежину овакве оптужбе, у свом трећем чланку, овако сам ублажава, падајући у исти мах у другу погрешку: „Оно што се има замерити позоришном режиму за ове две године није толико административна слабост ни небрижљивост, нити још мање неисправност (за какву је пначе бпло примера у овој кући): грех режима за ове две годипе није несавесност но несвесност о ситуацији, о потребама и средствима за избављање из данашње тешке кризе.“ — Када се зна да г. Грол даље тврди да у давању повишица влада „задушно-демагошко-бирократски (!) систем“ и да је „мало алватније финансирање у опште“ — па рећи да то није несавесност већ несвесност, значп да г. критпчар нема довољно храбростп да ствари крсти њиховим, по његову мишљењу, правим именом, јер зна врло добро да би разговор тада морао бптн сасвим друкчијп и на другом месту.