Delo

256 Л Е Л 0 туђинскога бофла код сеоских дућанцпја и зеленаша. У четвртој впдпте већ сабор пред манастпром и сеоске леиотпце налпцкане н падодане, у крпама туђинским п т. д. Пета и шеста слика пзносп вам прпродне последиие лакоумног задуживања: иродају пмања лпцптацијом коначпу пропаст сеоског дома. Баш и кад узмемо у обзир недостатке спољне, који се односе па форму, п унутарње, који се тичу садржпне п развпјања основне теме, као п то што на нашој позорнпцп пре две трп године овај комад није пмао много успеха, — опет се г. Недићу не може порећп тежња и смелост пружптп друштвену драму у мало драстпчниЈОЈ п реалпстичној форми. Сем тога п сам г. Недпћ добро је учннио што је назначпо да су то слике драмске пз живота простога с е љ а к а. Коларчева Задужбина издала је као своје пздање ову књигу, свакако зато да простом сеоском свету отворп очи да не срља у своју рођену пропаст, да му пружи једну жалосну слику његова пропадања не би ли се једном освестпо, ма и у дванаестом часу. Свакако труд п жеља г. Недпћева и Задужбпнипа, да помогну колпко могу пашој „децн мрака“, за похвалу је. с. д. п. — У последње доба изилазе многе књиге, које се баве о нама. Тако нпр. у делу S t е р h а u v. К о t z е, А u s dem europaischen Hinterhaus. Reiseskizzen auš dem Orient. Berlin, F. Fontone u. Co. један део говори o Cpбпји. Нисцу ce Србија никако не допада, најмање пак српска војска, док бугарској војсци и њезинпм офпцицпрпма сваку хвалу одаје. Ни Беч му се не допада, али зато ипак хвали цпвплизаторски рад Аустријип у Боснп. У Турској види борбу Немачке, Русије и Енглеске о јачи утицај и даје немачкој савете, како би могла свој утицај што јаче учврстпти. Верује да се Турска може препородити и тражи од Немачке, да на томе порадп. — Много је важнпја књига D i е m>i 1 i t a r i s c h xv i c h t i g s t e и K a rt e n xv e r k e d e r europaischen Staateu, von Vincenz Haardt v o n H a r t e n t h u r n, K. u. K. Regierungsrat im Militar - geographischen Institute, Wien. 1908, у којој je нарочито пажња обраћена п па Црну Гору и Србију. Црна Гора јс данас једина земља европска, која нема нпкаквпх пнституцпја за картографију, Србија је пак покушала да реши то пптање за своју земљу на пајјефтпнпјп начин, за најкраће време и с употребом најмање раднпх снага. Досадашњи рад чека на многе исправке. — На талијанском је језпку изпшла књига, која говорп о балканској кризи с гледпштем на Јадранско Море, које гледиште талијанско јавно мњење највише п занима Натппс јој је: G i u s е р р е G е n t i 1 i z z a, 11. M a r e Adriatico e la Questione Balcanica. Tipografia Eredi Cav. A. Befoni, Rom, 1909. Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадовић — Штампарија Апе М. Станојевпћа (Чика ЈБубпна улипа бр 8)