Delo

КЊИГА 50. СБЕСКА 3. Д Е Л 0 МАРТ, 1909. ГОДИНЕ ОСТАТЦИ И УЛомци о БОГУ 1. Цркве су, и њиховн велики и мали свештенидп, ријешиле да има Бога. II заиста су добро учиниле. Да цркве, п њихови велики и мали свештеници, не би биле учиниле овако, може бити да не би било Бога. Звијезда је и сунца било прије звјездара, и да звијезде буду оно што јесу, и да сунце буде оно што је, није било никакве потребе ни од звијездара ни од звјездарства. А да цркве и екуменични сабори нијесу рнјешили да има Бога, може бити да га не би било. 2. А што ћеш ти, нроклета кривовјеро, ријетп о Богу? Ја hy ријетн: — Има Бога, зашто га има... Пма га зашто га не може пе бити... Има га, што га иштем... Пма га, што га у олуји зовем, што му се дању и ноћу молим. 3. А ко ме је научио да га иштем, да га зовем, да му се молим? Нико. Ја га наравно иштем и зовем; ја му се наравно молим. Ко је тебе, мало и невнно дијете, научио да плакањем и протезањем својијех ручица иштеш сису у своје матере? Нарав те је то научила; јер има матере, јер има сисе. У нарави је све истина, а лажно је што није наравно. Гледај, читај лијену књигу нарави! У њој ништа нећеш наћи Дело, књ. 50. 17