Delo

ОГРАНИЧАВАЊЕ ШУМА У СРБИЈИ 281 Најзад је томе донринело и то што су комиснје биле, нагочито 1906 и 1907 год., потпуно остављене без контроле у своме раду на терену, те су стога неке радиле како су хтеле, неке како су умеле, а неке нису ништа радиле или су врло мало радиле; а да је било обилажења тих комисија од стране позваних чиновника нз Министарства, за време њиховог рада, вођена би над њима контрола, давата би обавештења и упуства, необавештеним и неупућеним и општп резултат би био знатно бољи. Према свему овоме за успешнији рад на ограничавању потребно је унети у закон о шумама измепе, у томе смислу: 1) да народни посланици не улазе као чланови комисија; 2) да место њих уђе у сваку комисију по један шумар као члан; 3) да се законским нутем издејствује одобрење, да се за чланове комисија могу узимати активне судије како је 1905 год. тадашњи Министар нар. привреде г. Мил. Драшковић радио и без овог одобрења те је и рад те године био релативно бољи; и 4) да се рок за изјављивање жалби противу комисијских пресуда сведе од десет дана на три а највише на пет дана. Са оваквим изменама могли би се очекиватп и повољнији резултати на ограничавању државних шума и са оваквим начином, какав је према одредбама садашњег закона о шумама предвиђен. Међут1км ако све ово не може да буде, могао би се посао око ограничавања држ. шума поделити на два дела, по коме би се у једном делу изводило само повлачење граничне линије, а у другом би се само судило о земљиштима појединих општина, села и приватннх лица, која би ушла у границе државне шуме. Али ово изгледа да би био компликованији начин, пошто би се за први део морала нанменовати комисија, а за други део узети редован суд, код кога се спорови много спорије свршавају и који би ово морао судити на терену, према томе дакле можда само за време ферија. Dr. Миливоје С. Bacnfc.