Delo

ДЕНИС ДИДРО Уопште узевши, Осамнаести Век често даје утисак једнога прелазног, безбојног, незанимљивог времена. На први поглед то је век филозофски, мало књижеван и мало оригиналан; његове теж:ње су впше негативне него позитивне, више разоравајуће него стваралачке. Све као да је доприносило томе, да се уништи стари режим, да се раскрсти са традицијама. Поједине личности као да су се губиле у тој општој тежњи. Изгледало је да су велики људи тог времена били слепо оруђе вишпх, њима непознатпх смерова. Волтер, Монтескје и Русо зацело нису ни слутили шта ће све изићи из њиховог рада. Међутим, управо та три имена, кад мало више о њима размислимо, дају сасвим другу идеју о епоси и о људима. Осамнаести Век нам се сад јавља у новој светлости. Он представља извесно врење, узнемиреност у духовнма и типове куд и камо занимљивије него што нам се то први пут учинило. Врло чудноват, врло разноврстан и врло обилан био је и Денпс Дидро. Он|својим радом и животом захвата језгро XVIIIвека(1713—1784). Важнији моменти у животу Дидроа јесу: потуцања и доживљаји из младости, затим његова љубав ирема г-ци Волан и пријатељство с Гримом, везе с Катарином II и путовање по Русији, и, најзад, норед осталога, рад на Енциклопедији. Велика и трајна је била љубав према г-ци Волан. Дидроу беше 42 а њој око 30 година кад су се снрпјатељили. У једноме познијем писму управљеноме њој, он се сећа тих ирвих блажених часова: „Били смо самп онога дана, обоје наслоњенн о мали зелен сто... Ох како срећни бесмо тада!“ И ако му љубав према г-ци Волан није била ни ирва ни последња, ипак она је била најјача и најнежнија: „Ни време, ни навика, нптн пшта што