Delo

РАМОВ НЕЋАК 287 топлотом ванредне маште, и необично јаким плућима. Ако га кадгод сретнете, па вас не занима његова оригиналност, или ћете запушити уши илп ћете утећи. Боже! да ужасних плућа! Ништа се више не разликује од њега него он сам. По каткад је блед и мршав као болесник на последњем сту!џву мршављења, сама кожа и кости; рекао би човек да није јео неколико дана или да је изашао из Трапа! Идућег месеца он је дебео н пун, као да је непрестано био за столом неког финансијера, или као да је био затворен у манастиру Бернарденском. Данас у нечистом руху, у исцепаним чакшнрама, сав у ритама, готово без обуће, иде ногнуте главе, крпје се; човек би био у искушењу да му удели милостињу. Сутрадан напудрован, обувен, налицкан, лепо одевен, иде дигнуте главе, кочопери се и ви би га сматрали готово за честита човека: он живи од дадас до сутра, жалостан или весео према нриликама. Његова прва брпга ујутру кад се дпгне, јесте да дозна где ће ручати; носле ручка мисли где ће вечерати. Ноћ му доноси неспокојство: или се пешке врати у малу собу на тавану, у којој станује само ако му газдарица не узме кључ од ње, ношто јој је досадно да чека свог укућанина, или се другим путем крене крчми у предграђу где очекује свануће поред комада хлеба и чаше пива. Кад нема ни пет пара у џепу, што се такође деси ио каткад, он има ирибежишта или у колима својих нријатеља, или код кочијаша каквог великог господина, где снава на слами поред коња. Ујутру има још један део из свога душека у коси. Ако је време пријатно, он ће целе ноћи ходати шеталиштем или Елизејским иољима. Рано ујутру он је у варошп, обучен од јуче за сутра, а по каткад од сутра па до краја седмице. Ја не ценим овакве особењаке; неки са њима праве нрпсна познанства, а неки чак и пријатељства. Једанпут годишње кад их сретнем, застанем, стога што се њихов карактер разликујеод карактера других људи и што они нарушавају ову досадну једноликост, коју је увело наше васпитање, наши друштвени назори, наше традиције. Ако се који од њих појави у неком друштву, он је као зрно квасца који кисне и свакоме да један део своје природне индивидуалности. Он потреса, покреће, наводи људе да штогод одобравају или куде; он износи истину, показује добре људе, скида образину неваљалцима; и тада човек здраве памети чује и распознаје свој свет. Одавна познајем овог човека. Он је често одлазио у једну