Delo

318 Д Е Л 0 нпх путова кроз Србију, она господари железницом ка Солуну, која ни до данас није везана. са пристанпштем солунским; она диригује воденим путем Савом и Дунавом, нарочито Ђердапом; она српски пзвоз за цео остали свет обележава као свој, вршећи картпрање у Бечу и Пештп; она снречава Србији улаз у савез тарифско-железнички; Аустро-Угарска сваким кораком својим иде на то, да прво Србију а затим цео свет убеди, да нама нема другог излаза већ да уђемо у царинскп савез са њом, после чега није далеко пи до политичког јединства са њом, што су већ раније неки од наших државника истакли као спасоносну идеју за решење питања Српства. После промене нолитичких прилика у нас и стварања нових констелација савеза великих сила у Европи; пред расклиматапим тројним савезом; пред резултатима неоспорног успеха Србије последње трп годпне у економском сукобу са суседном монархијом; после немогућностн да спречи српско наоружање и пред изгледима да ће Србија бити у могућности да изађе на Јадранско Море — Аустро-Угарска је нашла, да јој само окупирање Босне и Херцеговине није више тако згодно за извођење својих планова, зато је и нзвршила анексију, са које, као своје нове тернторпје, коју ће јој по њепом очекивању признати Европа, помишља на даље окупнрање балканских а у првом реду српских нокрајпна. Намера је њена, која се може и сузбити: да Србији створи још незгоднпје погодбе, нарочито у први мах економске услове опстанка а српском племену да да новим положајем својим међу балканским државама нов удар којп ће сваку наду на уједињење убити. За извршење ове оруталне повреде једног међународног акта она је изабрала моменат кад ноз савез енглеско ■ руски није окончан, кад се Турска налазила у фази уставној; Србија у периоду започетог финансиског, економског и војног јачања ; кад је Русија стајала пред зајмом за наоружање и кад је аустријски савезник Немачка била у најбољим приликама да Аустро-Угарској помогне. Но поред свега тога надамо се, да моменат није незгодан ни за Србију, и да ће идеја о уједињењу Српства, која је данас целом свету позната, и опасност по опстанак данашње Србије, пробудити у пријатељских великих сила интересовање за нас и због њихових интереса јаче но што је случај био у Берлину 1878 г., кад није у ирвом реду панславизам дао Енглеској да види одакле опасност долази.