Delo

EKOflOMCKO СТАЊЕ СРБПЈЕ 319 Српски је проблем, поводом анексије, широм целе Европе истакнут јасно. Незгоде у које је Србија доведена, ако се анексија призна и Србији не даду пикакве накнаде, не збо1' анексије, но као услови да се мирно и нравилно може развијати, разумљиви су целој Европи, као неминовна потреба онстанка данашње Краљевине, зашта се све на коцку ставити мора. Економске компезацпје, не оне о којој Европа говори, већ које потура Аустро-Угарска Србији, да јој живот осигура и нокренуле су писца овпх редака, да покаже да оне у себи немају ничега што може данашњп незгодан положај начинити сношљивијим. Све оно, што је Аустро-Угарска од економских користи у прошлостп пружила Србији, биле су мере које су изазвале колосално стагнирање у нашем жнвоту и човек има само надприродним напорима и психофизичким особинама расе српског народа приписати, што је сачувао ово парче земље н показао, поред свих незгода, пзвесне п то стварне и неоспорне успехе. Из борбе, коју је српскп народ водио противу политике аустро-угарске, изнећемо само оне одељке, који имају везе са радом око сређивања услова међусобног трговања од окупације Босне и Херцеговине до данас. Прећп ћемо преко упоређења културног рада аустро-угарског у Босни и Херцеговини по добивеном мандату за окуппрање, јер је доста расветљено и показано да је он био ништаван и убитачан по народ окупираних провпнција, који је део српског народа. У расправи г. Цвијића о анекспји Босне и Херцеговине пстакнут је тај рад п обележен као рад у колонијама, где се врши брутална експлоатација заузетих провинција. Он је изнео да је све оно чиме се цивилизација може да обележи, као што су путови и железнпце, впше начињено због стратегијских смерова и колонијалне експлоатацпје, а не да се створи веза Босне са суседним државама и тиме даду срества за бољи живот тамошњег становништва. Поменути је писац јасно доказао подацима да сеу аграрно питање није ни ушло, већ је задржан турски систем пз године 1859, погоршан тиме, што примену његову врше чувени чиновници аустријски, тај једини остатак средњевековног апарата чиновничког, којп почива на грубој сили и не зна за народна права. Просвета је мизерна, а писменост најназаднија међу областима Балканског Полуострва. Доказано је да се досељава и туђински елеменат на рачун урођеника, који или стагнирају или онадају, не могући се аклиматисати апсолутистичко-клерикалном режиму,