Delo

КРИТИКА И БИВЛИОГРАфИЈА 379 Страсно смо живот свој волели тада, Ал’ страх од смрти није нас се примо; Данас тај живот презпремо, ма да Кукавно, срамно смртп се клонпмо. Расипна младост има још да страћп Остатак илена својих авантура, И к зрелости ће пут нам бити краћи Ко време сунца за поднебља сура. Ал’ наговештај те епохе зреле Оцртава нам ружне перспектпве. Руже п наде жпвота су свеле, А обале му нејасне и спве. Ружне су већ нас оманђале чинп: Сити смо света, живота и свега; Сумња нам сад је ослонац једини, А мудрост глупа и простачка шега. С људпма другим и са самим собом, Са тужним прахом старпх идеала, С рођеним својпм п будућим гробом, С врлином палом у каљугу зала. Песме као што су: „Резигнација“, ,,Miserere“, „Истина“, „У изнуреном осећању једном“, „Илузија дуга сећања и наде“, „Алилуја“, „Крајалкова“, „У пролазу јуче“ и т. д., не само формом већ и садржином, долазе у најбоље песме испеване у последње време, Немогуће нам је све њих овде цптирати, али непомињемо да оне задовољавају и најстрожег оцењивача. Пуне су дубоких мисли, сложених осећања, музике, нарочито музике, на коју се до скора врло мало или нп мало није обраћала пажња. Али не само горе имеповане песме, већ већина њих имају добру технику п садржином су необичне, лепе, снажне. II баш зато, када прочитате ову збирку, осећате нотребу да је понова узмете у руке. И сваким новим нрочитавањем uaћићете у њој све више леиота. Отуда, утисак што га за собом оставља ова добра књига несама у самом почетку чптања прост и обичан, бпва све сложенпји и необпчнији у колико се примичете крају ове збирке, која у суштини није ништа друго до излив осећања лепих необичних, дубоких и чудних пуних мистике и егзотичности, у свнма нијансама и варпјацпјама.