Delo

КЊИГА 51. СВЕСКА 1. Д Е Л 0 АПРИЛ, 1909. Г0 ДИНЕ ЛАЂА ЈЕДРИ.... СПЈЕШИМО! Ja се још за своје ми прве младости научих муку и самоћи, далеко од свијета и од млохаве ми браће, која се одрекоше себе и слободе, да служе не бољијем, него горијем. Кад ти браћа својијем ропскијем и погрднијем поступањем могу смутити душу и отровати живот, вјеруј да ти је у муку и у самоћи спасење. Без сумње је паметно и корисно побјећи у пустињу да будеш са собом и посве свој, али ти то не би ништа ваљало кад би ти само с тијелом боравио у пустињи а с памети и душом у^свијету. Много их је с тијелом у самоћп и у пустињи, а мало с душом. Ја бих за прве ми младости лако боравио с тијелом и с душом у самоћи; онда ми је ово било лашње него сад, што сам онда био мање него сад од овога свијета. Колико више човјек живи на свијету толико се више он коријени и задубљује у свијет. Ја сам увјерен да је овако, што осјећам да је овако. Величанствен је младић на смрти, ријетко стар човјек. Храбрено младић остави своје тијело, а стар се њега држи јаче него каменица гребени, него месо кости; колнко се више тпјело на њему распада толико се више оп тијела држи. А и сад сам — нека стар — задовољан у самоћи и далеко од онијех којн су ми земљаци. Што бих ја у њихову друштву научио? Што бп ми онн моглн ријети н указати да ми душа напредује у истини и у љубавн; да она смјело слпједи уз стрменито и трудно брдо својега нреображења? Ја их познам, н јежим се кад ми дође па памет њнхова пспразна н охола кукавштипа. Говоре да су изгубили незавпсност и слободу. Алп нпје овако. Онн су само промнјенули l*