Delo

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 11 Босну и Херцеговину од Србије и Србију за свих 30 година привезала уза се као област из своје сфере економских интереса, старајући се да свакоме у Србији јасно буде, да Србија неможе живети без нарочитпх повластица од Аустро-Угарске. Кнежевина је Бугарска, не пристајући одржавати везе са Србијом, железницу своју упућивала ка Дунаву и Црном Мору, како су интереси њене економске независности захтевали, чиме је положај Србије бивао све тежи. II Трговање Србије са осталим земљама балканским, услед промењених прилика, које су условљене новим погодбама Берлинског Уговора, несразмерно је према учешћу Аустро-Угарске у спољној српској трговинп. Значајно је да је рад Србије са Бугарском, Румунијом и Турском па и Грчком мпого јачи и несразмерно већи од рада са Босном и Херцеговином. Рад Србије и Црне Горе се у периоду од 1881 до 1889 никако не јавља; у 1889-oj је години врло мали и ишчезава све до 1894 од када поново оживљује алије и тада ништаван, да се може рећи да га и нема. Овоме и оваком послу са Црном Гором узрок је прекид који је настао услед окуиацпје Босне и Херцеговине и који је сваку транзитпу трговину са њом уништпо. Овде ћу изнети табеле спољашње трговине Србије са балканским државама редом од 1888—1905. 0 раду Србнје и Босне говорићемо одвојено. Спољна трговина Србије са Бугарском: у хпљадама дпнара год. увоз пзвоз провоз 1888 127 659 78 1889 320 548 615 1890 1.192 807 2.541 1891 284 575 9S3 1892 91 487 1.286 1893 91 667 990 1894 104 648 1.996 1895 111 532 1.954 1896 107 608 1.954 1897 645 975 1.693 1898 1 525 956 502 1899 245 1.045 1.794 1900 278 629 3.264