Delo

248 Д Е Л 0 падних народа култивисао, он се развијао и опадао према догађајима и политпчком животу државе, а код нас се мислн да се то може надувати за пеколико година. Тешко је развнјати и васпнтавати укус публике у одсуству доброг позоришта, без богатог музеја, добро снабдевених галерија стварима из класичне уметности, а још мање модерне. Не васпитава се нублика са пет шест сличпца, које има наш музеј, то је недовољно буђењу интереса па чак створи и нека идеја о разумевању сликарске уметности: илн се можда не мисли да оне портретне бауке калимегданских споменика могу нашим младићима и девојкама дати представу о скултури. Част нека је Роксандићевом борцу са змијом, којн донекле извнњава онштипу Београдску за учињене раније грехе према скултури а чини јој част, што је ипак у дванаестом часу поставила и једну ствар од уметничке вредности. Али, али то је још н сувише мало, да васгшта укус у публике, једна ласта не чини пролеће. Страх нас обузима да нам опет и Мипистарство војно не натури један од оних слабих пројеката за споменик који су излагани ту пре кратког времена. С правом се плашимо да нам наша војска, не избере споменик онако од ока на намет не руководећи се интересима уметности н заслузи великог Вожда већ по неком принципу, као кад бирају топове или из журбе анбицији да то што нре буде изберу један ма који од оних осам пројеката, који су сви од реда врло слаби за монументалан споменик, за ноколење нрошло и будуће а још мање васпитање народа у националном признању, осећању и разумевању уметности, а слаб споменик будућпм иоколењима о нашој култури. Ако данашњи уметници нису дорасли да даду своме народу бољи рад за обележје једпог исполинског времена дива јунака, онда нека се споменик сада не нодиже, нек се остави млађим снагама доцнијих генерација или нек се прихвати предлог једног критичара, а тако исто и наш, нека се па конкурс позову сви југословенски уметницн скултори, па најбољи међу најбољима нек носе победу. Херојска борба српског народа 1804 године под вождом Карађорђем положила је темељ слободи целог југословенства а не само сриског народа; сви су југословени слали своје синове у помоћ Србнма у борбу противу ислама, а доцније су поставили темељ и нолагању културе у Србији. Са свију страпа су се стицала браћа, југословенп п северпи словени, да помогну раду на култури, па је право, да