Delo

X Р 0 Н II К А 247 рентабилности сликарског вајарског рада; међутим сад је време да се она што јаче и интензивније развије. Знамо врло добро, да сликарска и вајарска уметнест не може бпти уметнику извор неисцрпне експлоатације и канитализације, то је најлошије поље за трговипу. Уметници морају бити велики учитељи, не само свога но свију народа, не само свога но свију столећа, племенитост њихова мора бити безгранична опако као што је природа безгранична у богаству и узвишености; његови погледи морају бити широки ширих пространијих граница но што је његова палета и рад у који уноси своју слику, од потеза своје кичице. Личност уметпика, мора се одвојити из средине обичних људи, њихових навика и живота; бити изнад свију снагом свога духа водити потезе кичице, која ће обухватити сваку и најмању форму; пронићи у душу најситнијих, распознавати све нијансе духа човечијег и као филозофски Геније лечити болове људске, ширити уске ногледе; пригрлити и најнедостојнијега међу недостојпима по примеру Лава Толстоја генија руског народа. Права велика уметност мора бити учитељ васпитач, борац за напредак човечанства. Нема тога ни међу највећим дивљацима, који такву уметност неће разумети, неће осетпти шта је уметност хтела да каже, душу уметника чисту, искрену, поштену, равну великој мајци природи, која сву њену деце окружава; таква уметност биће свакоме земаљском чеду разумљнва, онако као и пророчанске речи, које се просипају са усапа велнкога учитеља из Јасне пољане. Приређивање изложаба уметничкпх радова је нриродна последица рада уметниковог, које предаје оценп публике н јавности, вршећи и сам смотру свог успешпог делања; јавности улази у круг његовог интимног света прима објављнвање разрешених проблема. Изложба је освећепо место, а не тржнште на коме се сме све изнети на продају; уметност н цпљ уметннчки стоји на првоме месту а иродаја је тек у другоме плану; Опо кукање уметпика кроз ступце листова, недостојно је, понижава уметника и уметност, по њему изгледа да се цнљ излагања иреобратно у трговачку размену. За све се тражн време, а за васпитање публике треба мало дуже времена. Западна Европа ннје за ноћ разбуднла ннтерес код своје публике за посећнвањем галерија н изложаба, уметннчка префнња осећања вољу за изучевањем естетпке. Иљадама годпна се, укус за-