Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Милутин Јовановић. Десме II 1904—1908. Мостар, 1908, стр. 123, цена 0’80. Првом књнгом песама, која је била примљена са доста немарности, као п свака нова збирка на чијем насловном листу стоји име нимало или мало нознато, г. Јовановић није могао обележити пут којим је мислио ићи. То је свакако и био повод, те је ударио другом стазом, почео писати приче „Касарнске фотографије“, са којима је имао внше среће. Но, њему није ништа сметало да продужп и даље певати, али не оним тоном који је био у првој књизи, и да изда ову другу збирку стихова, несумњиво бољих од оних ранијих. Отуда о њему можемо говорити сада и као песнику и као приповедачу специјалне једне врсте прича, прича из живота војпичког. Ми ћемо се овде задржати само на песмама, и то овим последњим. У многоме, г. Јовановић је следбеник поезије пок. В. Илића. Да тако мислимо дају нам повода многе песме, које су и формом и садржином врло близу жанру невања пок. Војислава. Но, да нас не би погрешно схватили, ми ово не узимамо у смислу плагијаторском, већ узгред напомињемо, да би, у неку руку, тим нагласили: да је форма његових несама добра, а стил и музика да нма у себп oua обележја која имају песници боље врсте.