Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 253 У прилог горњем иде још и то, што му је ова збирка богатија мотивима по ранпја, и што су мотиви обрађени много боље и вештије но пређе. У главном г. Јовановић је лиричар, и то од оних који чине ону златну средину: ни песимиста ни оптимиста. Свакако, то пријатно утпче, у неколико, на читаоца, и даје му воље да дочита до краја ову књигу. Сам иесник поделио је песме на неколико одељака од којих је први „Моја младост“ највећи. и има тридесет песама разпога тона и боје, час осенчепих тугом а час преливених светлошћу веселих и безрижних младићскнх дава. То су, у осталом, снимци извесннх тренутака болних и пријатних, које је доживео и саосетио, и дао им живота у ритму речп и изливима осећања која су се преливала ван корита свога, у коме су се рађала, развијала, надолазила, па излпвала као река с пролећа изван обала својих. Поред тих, чисто лнчних песама, има и таквих које су впше политичког и националног карактера, у којима песник заборавља на своје „ја“, и осећа притисак општег јада и бола. Један одељак, „У родном крају“, носи на себи чак обележје новог правца којим г. Јовановић жели поћи: повратак природи, и снимање њезиних пејсажа, на начпн доста ногодан. То су већ знаци оне тихе позне радости и жеље за сиокојним и срећннм данима који долазе као посластица носле туробних п тешко преживелих часова у жнвоту. Свакако пут није рђав, али не треба отићп у другу крајност и само фотографисати моменте, а осећања оставптп тамо где су. Целокупан утисак ове збнрка је добар, и кад се оставе на страпу извесне мање и веће грешке и непотребностн, може се рећи п впше но добар. Овом је књигом г. Јовановић обележно свој пут, дао довољно доказа свога књижевног напретка, п добпо заслужено место у нашој новијој поезији, поред онога које већ нма као нриповедач. А. д.