Delo

Б Е Л Е Ш К Е 255 Поред осталога за данас ко ново, Покорно Вам јављам да знате и ово: Наш „добри“ Ђура, ииновник журналнп, Отишо је јутрос на збор либерални, А вратиће се, наспгурно зна се, Код „безобразнога“ кафеџпје Васе, Још синоћ је целу пзузео плату, А већ данс виси Рибарцу о врату. Учтиво Вам јављам да и ово знате, Те да му од сад аконто не дате. Ч... К

прахтикант илптератор за кварт палилулски.1 Тако је Ђурина смрт пзазвала успомену п на наша два највећа покојника у лепој књижевностп. •X' * * Сад неколико речи о пок. Ђури. Ђура Костић је неоспорно новинар. Рођен у Војводинп (у Кулп, у Бачкој), учио је гимпазију у Новом Саду, где је тада била жижа новинарског рада. Ту се као новпнар уз Лазу Нанчића, Миту Поповића и друге упутио новпнарском позпву. Кад је 1875 год. букнуо устанак у Босни, он је похитао с цушком браћп у помоћ. Тамо је остао као учитељ све до 1884 год., кад је прешао у Србпју, јер је видео, да мандаторка Јевропе нпје унела обећану културу у српске иокрајине. У Србпјп се Ђура посветпо новппарском позиву. Сарађпваоје на многпм радикалнпм лпстовпма, алп главпи му је посао био дописивање страним редакцијама, а међу њпма је било угледнпх рускпх, чешких, пемачких п мађарскпх. Ђура је био ппсмен п јаке прпродне интелегенцпје, да су се за његову сарадњу грабили, 1 Оригпналпа ова песмпца бпла јо код Степановића, којп ју је у своје време показивао, а чннн мп се да се сад палазп код проф. М. Павловпћ. п ако он није одступао од својих назора, па је у томе био и сујетан. Као уредник „Дневног Листа“ написао је низ чланака у козеријском стилу о Хашкој Конференцпји, којп се одлпкују фином духовптошћу. Због својег отворепог карактера нпје се свиђао реакционпм владама, а због својега доппсивања о „преком суду“ у 1899 годинп био је прогнат у Земун. Пок. Ђура је бпо као човек уредан, благодаран п приступачан, п ако је по гдекад у општењу бпо заједљпв. У последње време био је доппсник „Нове Слободне Пресе" п „Франкфуртскпх Новпна“. али је у овпм нашим тешким данпма по Српство умео своја српска осећања да доведе у склад са својпм новинарскпм позпвом. Нека Бог опростп душп пок. Ђуре! 26 маја 1909 год. Београд Ч. А. К На Чегру и Свилајинцу. — Благодарнп потомцп сетилп су се својпх славнпх п јуначннх предака. којп су 1809 годпне, као прави херојп далп свој жпвот за добро н слободу своје домовпне, и о Духовпма прпредплп су, у Свплајнцу п на Чегру, народне свечаностп, којпма је u од стране двора п владе прпсуствовало одређено пзасланство. Ми бележимо овај значајпп момепат маннфестовања пародног прпзпања п одавања поште умрлнм српскпм херојима, са иајвећнм задовољством. Тај зпак пародие љубавп најочптпји је доказ у пашој повпјој културиој псторпји, колпко је моралпо коракнуо у папред наш народ, којп је увек традицпјп својој умео бптп верап, п узоре своје по заслузп цепитп. Слава умрлпма, а жпвпма нека је хвала!