Delo

БЕЛЕШКЕ „Тајна конеенција између Србије и Аустро- Угарсне“, чланак г. Стојана Протпћа, дапашњег минпстра фппансија, који је пзашао у јануарској свесцп „Дела“, изашао је п у епглеском преводу у мајској свесци чувеног часописа Тће Fortnightly Review Мау, 1909, под насловом: The secret Treaty between Servia and AustriaHungary. A page of Modern History, by Stojan Protitch. т1ланак je пропраћен кратком бпографпјом г. Ст. Протића. f Ђура Костић. — Једно сеБање. Пре некн дан је сахрањеп Ђура Костпћ, новпнар, који је напраспо умро. Његова смрт сетила пас је па прошле дапе. Било је то 1893 годиее. Шеф пресбироа био је пок. Сима Матавуљ, а чиновницп пок. Ђура и ја Ђура и ја радили смо у једпој соби, где је сад шеф консуларног оделења у Мппистарству Пностраппх Послова, а до нас у другој собп паш шеф пок. Сима. Поред осталога после свакога дана била пам је дужност ноднети ипсапи извештај Краљу и Минпстру Ипостраних Дела о важнијим паписима пз дневнпх светских лпстова. За то је било да се преведе у изводу опо што би пајважпије бпло. Сваки јо пмао своје листове. Спма фрапцуске талпјапске пруске; Ђура чешке, мађарске и немачке; ја српске, хрватске и бугарске. Наравно да нисмо никад оскудевалп п у гостима. Свако јутро су пам долазилп скоро редовно „на новостпма и кафу“ благајник Степановић п пок. Војпслав Ј. Нлић, којп је тада као писар прпштпнског консулата био на одсуству. Вредно је било чутп разгсворе између ових људи. Да човек пма невољу, па се тога јутра мора расположитп поред духовптпх досетака п финпх прпчица, које су сваког дана нове падале. Кад су по обпчају Степановпћ и Војислав једног јесењег наоблаченог п студеног јутра дошлп, не беше нп Симе нп Ђуре. Ја сам сам превртао повине, очекујућп своје „колеге“. Како су гостп билп радозналп да знају, шта је Ђуру спречило да дође па дужност, то посласмо служптеља његовој кућп, који нас после краће паузе пзвести, да је Ђура отпшао на збор либерални, којп је бпо па врачарском брду иосле познатог првога априла 1903. Војпслав је, седећп за Ђурипим столом, на табаку „за пзвештаје“ уз разговор писао. Кад су пзишлп, случајно па столу нађох ua табаку паппсапу ову иесмпцу Војислављеву: