Delo

НА РАСТАНКУ Не кри поглед омиљени, Лице своје не уклони. Да ме волиш — ко те гони? Боље збогом реци мени. Десну руку дај без страха, Пријатељ те сад оставља. Не дај сузи да се јавља Ни жалосној речи маха. Нека срце јад не крије, Ни пре није радост знало Кад је за те закуцало, Нек и од сад срећно није. Биће опет прошлих дана; А кроз стазе мрачне, неме, Куда ходим тераће ме Коб немила указана. А моја ће љубав стара Стрпељивост мила бити, Везу ће ми обновити, Довешће ме до олтара. Услуга је мени њена: Век ми тежак бити неће, Док победи срдњу среће Крајња љубав — смрт ледена. (Препев. са словепачког В. С.) Фр. Прешери

«4