Delo

СТАНОВНИШТВО КРАЉЕВИНЕ БУГАРСКЕ — НАСТАВАК 7. Писменост Важни су иолатци о писмености становника. Јача шш слабија писменост у држави је најсигурније мерило за стуиањ културе у њој. На ширење писмености утиче највише основна школа. Зна се, да Бугарска много троши на подизање школа. Године 1901—2 био је у Бугарској један универзптет са 42 наставника и 425 ученика. Стручних школа било је 31, и то: 5 учитељских школа са 682 ученика, 6 ратарских са 388 ученика, 4 занатлијске школе са 131 ученика, 1 трговачка школа са 240 ученика, 1 цртачка школа са 105 ученика, 18 школа за домаћице са 1119 ученнца и l школа за бабице са 27 ученица. Гимназија било је 9 са 362 наставника и 7440 ученика; других средњих школа било је 132 са 585 наставника и 14.687 ученика. Девојачких школа било је 43 са 459 наставника и 9853 ученице. Основних школа имала је Бугарска 4522 са 7919 наставника и 329 267 ученика и ученица. Осим тога има 64 забавишта са 6 учитеља и 71 учитељицом и 2590 мушке и 2630 женске деце. Ови бројеви говоре врло јаспо; али треба да знамо п то, да је буџет бугарског министарства просвете за 1899 годину нзпосио 7,973.736 лева! По попису од 1900 године бпло је у Бугарској писменпх У о п ш т е од 100 становника1 мушких женских свега мушкпх женскпх свега по варошима . . 219.651 119.322 338.972 56-54 32-89 45-12 по селпма . . 468.331 86.368 554.699 30-79 5-87 18-53 у опште . . . . 687.982 205.690 893.672 36-03 11-21 23-87 1 Правпло је да се узпма за одређпвање ппсмеппх становништво без деце у добп од 0 до 6 годпна, јер та деца пису још доспела за школовање. У Бугарској статистпцп узето је сво становништво п стога проценат писмепих пзлази мањп него што бп иначе бпо. Ради поређења Србпје са Бугарском узели смо п за Србију све стаповнпке, дакле п децу у доби од 0 до 6 годпна.