Delo

СТАНОВНИШТВО КРАЉЕВИНЕ БУГАРСКЕ 261 Кад релативни број пописних варошана поредимо с истим <5ројем сељана, онда излази, да је на сто писмених варошана долазило писмених по селима, и то: мушких 54-4, женскнх 17 9 и у опште 411. Поредимо ли проценат писмених мушких с процентом таких женских, налазимо, да је на сто првих долазило ових других и то: по варошима 58'2, по селима 19-1 а у опште ЗГ1. Нрема томе писмених женских у Бугарској је још и сад врло мало. Међутим ни у Србији није боље, већ на против и горе. У Србији нашло се 1900 године писмених У о п ш т е од 100 становвпка мушкпх женскпх свега мушкпх жеескпх свега по варошима . . 114.425 52.155 166.580 57-13 34-61 47-32 ио селима . . . . 237.366 19.487 256.853 2Г96 Г84 1Г99 У ' опште . . , . . 351.791 71.642 423.433 27 02 5-91 17-03 Кад и овде релативни број писмених варошана поредимо с бројем писмених сељана, онда излази, да је на сто писмених варошана долазило само 25‘3 писмених сељана. Ова размера између писмених варошана и сељана била је посебице за мушке као 100: 38-4 а за женске као 100: 5*3. Поредимо ли релативни број писмених мушких с бројем писмених женских, налазимо, да је у опште на сто првих долазнло ових других 21-9, а посебице по варошима 60-6 а по селима само 8-4.! Овим бројевима није потребан коментар, онн говоре веома јасно и доказују довољно, да се код нас врло мало ради на просвећивању народа, који зато и слепо служи власницима. Да би се овај застој још боље увидео, ми ћемо Србију поредити с Бугарском. Од сто становника било је писмених уБугарској уСрбпјп мушкпх женскпх свега мушкпх женскпх свега по варошима . . 56-54 32-89 45-12 57-13 3461 47-32 по селима . . 30 79 5-87 18-53 2Г96 1-84 1199 у опште . . . . 3603 11*21 23-87 27-02 5-91 1603 Кад ове релативне бројеве међу собом иоредимо, онда излази, да је на сто писменнх мушких, женскнх и у опште у Бугарској долазило у Србији пнсменнх