Delo

262 Д Е Л 0 мушкпх женских у ошпте по варошпма 101-1 105-2 104 6 по селима . . 71-3 згз 64-7 у опште . . . 75-0 52-8 7ГЗ Из овога поређења видимо, да је у Србији по варошима ипсмених више него у Бугарској, али даје тај вишак врло незнатан. На против по селима и у опште писмених је у Србији много мање него у Бугарској, нарочито међу женскима врла много је неписменнх. Да видимо оиет, како у погледу писмености стојп становништво вароши Београда и Софије. Године 1900 било је писмених у Београду У С о ф п ј п свега од 100 станов. свега од 100 станов. мушких . . . 28.887 7Г68 26.308 68-87 женскпх . . 17.011 57-66 12.644 42-72 у опште . . • • 45.898 65-76 38.952 55-98 Докле је писмених у Бугарској у опште више него У Србији, дотле у Софији налазимо писмених мање него у Београду. На сто писмених мушких, женских и у опште долазило је у Софији писмених мушких 96, женских 74 а у опште 85. Овај мањи број писмених у Софији пада у очи толико више, што је тамо као и у Београду, седиште свих власти и установа. Hehe бити без интереса ако овде за обе главне вароши изнесемо број писмених за све три пописне године. Тако нађено је иисмених у С о ф и ј и 1887 године .... 12.349 1893 „ .... 22.438 1900 „ .... 38952 У Београду 1890 године .... 23.289 1895 „ .... 35.894 1900 „ .... 45.898 Проценат годишњег прираштаја износио је у иериоду у Софијц од 1887—1893 год. . . 13 61 од 1893—1900 „ . . 10-51 од 1887—1900 „ . . 16-57 у перподу у Београду од 1890—1895 год. . . 10-82 од 1895—1900 „ . . 5-58 од 1890—1900 „ . . 9-71 Пз ових процената види се, да је прираштај писмених био у Софији готово двапут већн од ирираштаја у Београду. Кад број писмепих у све три иописне године поредимо с бројем становника, онда излази даје долазило писмених на стостановника