Delo

П Л А Т 0 Н 343 2. Платонови спиии Из старине остало нам је под именом Платоновим 36 списа, који међу тим нису сви аутентични. По једној подели сви се списи групирају у трилогије, по другој (Трасиловој), коју ћемо овде навести,у тетралогије: 1.) Eutyphron, Apologia, Criton, Phaedon; 2.) Cratyios, Theaetetos, Sophistes, Politicos; 3.) Parmenides, Philebos, Phaedros, Symposion; 4.) Alcibiades I, II, Hipparchos, Anterastae; 5.) Theages, Charmides, Laches, Lysis; 6.) Euthydemos, Protagoras, Gorgias, Menon; 7.) Hippias major, minor, Jon,Menexenos; 8.) Clytophon, Politeia, Timaeos, Critias; 9.) Minos, Leges, Epinomis, Epistolae. Наводе ce и „дефиниције1* Платонове, међу тим то је несумњиво лажан спис. Пре свега није познато, који су од горњих списа лажни а који прави списи Платонови и друго није познат хронолошкн ред којима су ти списи писани (а он би бно важан и за разумевање и за критичку оцену Платонове филозофије). Грот узпма да су сви ти списи прави, јер по њему Трасил, који је живео у Александрији, могао је навести само оне списе, којн су се налазили у Александријској Библиотеци, а библиотекари су могли набавити од академичара само праве сппсе. Међу тим ти Гротови разлози не морају битн тачни. Могли су 1.) доцнијн Платонови ученацн не познавати праве Платонове списе: Платон је сматрао спнсе као допуну усмених предавања, зато су академичари сматрали традицију предавања као главно, на су је могли записати у књиге и сматрати и ове за нраве списе Платонове; 2.) можда је неко писао лажне списе п потурао их Александријској Библиотеци, која је скупо плаћала старе списе. Једини несумљиви критериум у овом ногледу то су Аристотелови списи. Кад Аристотело наводн сиис Платонов по нмену и наводи и самог Платона као писца (тако су наведенн само: Leges, Politeia, Timaeos); или кад цптнра речп, које се палазе у каквом снису Платоновом, не помињућп нме сииса (илн чак ип име Платоново), онда је то несумњнво Платонов спис. Пма jour један крнтериум: кад Платон цитнра у каквом несумњпво верном сппсу речи које се налазе у другом каквом спису његовом, онда је и овај последњп прави спнс његов (Parmenides је па овај начин цитиран у Philebos-y). На основу тнх критерија нздвојио је Zeller као лажне ове списе: Alcibiades II. Hipparchos, Anterastae, Clytophon, Theages, Minos, Epinomis, Epistolae; a