Delo

376 Д Е Л 0 да о своме трошку подигне павиљон за нзложбе. Он, који исто тако, нпје богат човек, ипак је нашао срестава и у Суботу 12 Јуна по нов. календару отворио је прву локалну словеначку изложбу. У павиљон су се стекли сви Словенцп сликари и вајари преко 36 нзлагача, да заједпички прославе успех једног свог друга и да дарују своме народу прву своју тековину, која је подигнута из уметничке лепте. Само се код нас увек чека државна инцијатива, код пас не може да се употреби приватна. Невероватно је да међу нашнм богатим људима, нема баш ни једног, који би за педесет до шесет хиљада динара створио себн културан спомен. Оваква грађевина била би зрачна тачка у коју би се стнцала цела југословенска култура. Не може бити да је једно шумадијско свињарче које се јачином своје храбрости, воље и природне интелегенције подигло за књаза, имало више у себи културних тежња од каквог богатог Гавана или једног интелегантног Минпстра Просвете, као што је данашњи Министар који показује довољно реформаторског духа и воље да исправи све оно у чему се до данас застало и прибави што је не достајало. Ако се на уметност буде мало више гледало у свима слојевима као апсолутну потребу за подизање националног духа, образова^ње народа и оспособљавање његово за културнпји угоднији живот, онда he наше речи наћи одобравање, не само у публици о којој се тако често говори и пребацује њена немарност, него ослонца код свију оних на којима стоји да се она подигне и развије на достојну висину, постане чисто националном и унесе у васпитање народно нових доиуна. Наши уметници могу ностати такође апостоли народни, као што их има велика Русија, који своје творевине носе из места у место, из села у село, излажу под шаторе, пуштају народ на изложбе по имућнијим селима за 10—20 копјејака; у сиротнија и сиротне бесплатно, имајући пред собом циљ само васпитање народно. Овај начин популарисања уметпости, култивисање духа народног помоћу изложаба, је заиста насимпатичнији; ou би и наш народ духовно подигао, освежио клонули дух будућих ратника за слободу. Нек и наш сељачки народ види да је уметност општа, да је неопходпа потреба не само варошанину Београђанину и само ученим људима; да она није луксуз, како они о културним установама (позорншту музејима и т. д.) имају уко-