Delo

X Р 0 Н II К А 379 вао у своја наручија, под зидовима самостана, напугатао строгу науку предавао се само њој; али и она је морала своју љубав платити главом као и Саломеја — зато што је и сувише љубила, што је веровала да је љубав вечва. Диван иредмет песнички за обраду, добро је одабран и за ову слику, види се да је дубоко дирнуо ухметника, с тога је у њу унео сву своју душу. Она главна карактеристичност која се огледа у Муратовој уметности и овде се показала — осећање колорпта — ваздуха. Не можемо рећи да је проблем форме исто тако добро решио као што је решио проблем светлости и тмине — мрака, и онако као што му је пријатан колорит. Кад год говоримо о форми нехотично се сетимо Ђоконде Леонарда Да Винчпја или портрета Веласкесова и Тицијанова у којима је форма савршено решена. Ове ствари биће прпмерци за студпју још много векова свима сликарима великим и малима. У колико се тај недостатак много не осећа на пејсажима и „Лопудској сиротици“, у толико се јаче осећа на главама портрета. Ма колико да су обе главе добро цртане у линији, пријатне у колориту, у толико се јаче осећа слаба студија у форми ока, носа, чела. слепочне се кости и не осећају; у онште ма како да су костн лица покривене мишићима, ипак је сваки таЈ мпшић добпо и узвпшенији облик пластичвије се оцртава на лицу — глави. Нећемо да кажемо, да то чини незнање уметннка, не, те погрешке чине многи уметнпцн у сликању женскпх иортрета. Баш овде на изложби од свпју глава, ко.ја је доиста добро н савесно студирана јесте ауто-иортре/Борпвоја Стефаповића. Пстим нринципом о форми ваља студиратн ЛГ женске главе, ма да је ова Боривојева нешто тврдо н снрово рађена. Мурат има једну технику и принцпп у студнрању женскнх глава н од њега не одступа, ма да и сам осећа да им нешто недостаје. Колико се сећамо: нортре госиође Калик са нрошле нзложбе, Дум Иво (?) и још једпе главе (брата уметнчковог колико се сећамо), обе ове последње рађене у птенеру, а све трп бнле су много боље студиране у формн, но ове најновнје. Ненластнчност код нејсажа Мурат добија такође занемаривањем студпје форме, која је важан закон у уметностн; увеличавањем сопственпх студија н довршавањем у радпоницн, даје пејсажу утисак увеличане фотографнје, што ue волимо да виднмо код Марка Мурата, који комотно може своје пејсаже да довршн на