Delo

СТА20ВНИШТВ0 КРАЉЕВИНЕ БУГАРСКЕ 7 11. Занимање У Бугарској је јако развијена индустрија1 и земљорадња, а стога велика је п производња. Услед тога је и трговински промет доста велики. Године 1904 износио је тај промет 287,308.490 динара; од ове вредности долази на увоз 139,689.556 а на извоз 157,618.914 динара. Од укупног трговинског промета долази на једнога становника просечно 77 динара.1 2 По занимању поделили смо становннштво у четири групе. У прву долази земљорадња и остале гране првобитне пропзводње, као: сточарство, шумарство, лов и риболов. У другој је индустрија; у трећој трговина и саобраћај а у четвртој јавна служба и сва остала слободна занимања. Ми ћемо изнети податке само за ове четири главне групе, не обзирући се на поједина занимања и занате у тим групама. У свакој групи износимо број оних који раде и привређују> то су: старешине (предузимачи, газде и мајстори), помоћници (калфе и ученици) и радници (слуге). Затим број свих, који се тим занимањима издржавају, дакле оних који радејскупа са члановима њихових породица. Податци за Бугарску у следећем су прегледу. (Види таблнцу на 8 страни). У првој групи има највише лица, која раде занимања ове групе; за тим долази четврта и друга група. Трговином бавн се најмање становника у Бугарској. Више помоћника а мање радника него старешина има у првој групи. У другој и трећој групи има напротнв радника више а помоћника мање него старешина; у четвртој номоћника и радника мање је него старешина. 1 На крају 1904 годпне било је у Бугарској 106 већнх пндустрпјскпч предузећа, у којпма је уложеп капптал у вредностп 30,599.432 дннара. Гадника било је 6.149 (1.738 женскпх). Вредпост пронзведенпх предмета н>посила је 32,776.975 динара а прерађено је спровппе у вредпостп од 21.91'/>94 динара. 2 Нсто 1904 годпне пзноспла је вредност спољашље трговппе Краљевнне Србије 123,082-472 дпнара; од тога долазп па увоз 60.926.406 а на извоз 62,156.066 динара. Просечно долазп од трговша-ког промета по 49 динара на једног становнпка,