Delo

X У М 0 Р и с т 19 имала је тада и увек непроменљив положај. — Слика из модног журнала, и пишта више. И из тога утегнутог и попегланог господина са мртвим цртама на лицу почеше излазити неке монотоне речи; рефе* рисао је министру о нечем, на први поглед, важном. Хуморист погледа ту живу фигуру, која је у томе тренутку била савршено непомична, и преко памети прелетеше му многе ствари које су на крају крајева за њ значиле прекор самоме себи. Он је знао да је тај господин глуп као ноћ и да је по томе у ошпте неупотребљив. Знао је, међутим, и то, да су најважнији и најделикатнији послови тога министарства у рукама тога глупака, и онда су га две ствари чуђењем заннмале; како је глуиак могао доснети до једног тако високог, важног и судбоносног положаја, и како земља до сад већ није пропала, наслањајући се на тога и њему равне глупаке?! „Ја му не бих поверио ни две гуске да чува, а он, међутим, иресудно располаже судбином једног народа!" говорио је хуморист у себи, презриво одмерајући глупака. То га је ободрило у његовој намерп. II кад државног глупака нестаде из министрове собе, мпнистар опет поклонн своју љубазну нажњу госту. — Чиме сам вам обвезан због ове посете?... Наопако, да не смерате какав хумористпчан интервју са мном?! — Напротив, господине министре, мене је невоља довела овде. Мпнистар нрште у смеј н иљесну рукама. — Опет хумор! — Ако је пког литература упропастила, мене је жпвог сахранила. Ја сам пропао човек! Министар се зецени од смеја. — Ох, ви се увек тако генпјално шалите!... Бадава, мора вам се признати да су вам шале увек нзврсне, унраво једпнствене! — Да сам cćim, на како тако, али овако сам унесрећио н упропастио једну целу породнцу... Грехота је да н даље убнјам своју рођену децу! Министру потекоше сузе од смеја. — Не, не, шалу на страну, рецнте мн озбнљно шта има за цпљ ова ваша посета, ако но чему ннје ироста пријатељска пажња према мојој лпчностн? 2*