Delo

24 Д Е Л 0 трговачки интерес улазио је непосредно у борбу са њиховом патриотском ревношћу. Октобра 11 објаве позиваху трговце да прекину све трговипске односе са Аустријанцима а муштеријама препоручиваху да напусте аустријске дућане; једно допунско издање „Јени Осра“, полунедељног листа, објашњава публици потребу и легитимност бојкотовања: „Најмање што један народ може учинити, пише он кад му каква друга Сила прави увредљиве тешкоће, то је да манифествује своје незадовољство не улазећи више ни у какве односе са њоме... У осталом. у место да примамо рђаву робу из аустријских фабрика, за цело би логичније било да се снадбевамо добром енглеском и француском робом“. За неколико часова, бојкот потпун, дућани стављени под забрану остали су без муштерија. Кад је стигао из Трста Лојдов брод Тирон, после подне 11, друштвени агент носла да погоде лађаре ради истоваривања лађе; ни један се не одазива његову позиву; обећање двоструке наднице, као ни претње не могу да склоне на рад ни једног мусломанина, ни једног од оних Јевреја, обично тако жељнпх добитака, који, по солунским кеовима, вребају долазак лађа. Аустријски генерални конзул оде ка валији и затражи му да употреби полпцију; Даниш беј му одговори да ће оштро казнити сваки акт насиља, али да не може ништа чинити против мирнога штрајка. Лојдов агент оде тада једноме од тамошњих крупних трговаца, коме је био упућен добар део робе који је донео Тирон и позва га да потпнше нредају јер и он мора да регулише своје фактуре у Трсту; добио је овај лепи одговор: „Никако не виднм потребу да одговарам својим обвезама кад је цар Аустрије норекао своје“. Тироп се морао вратити не искрцавши ниједне тоне робе. Једпа бугарска лађа, дошав истога дана са 2000 џакова брашна, није била ни мало срећнија; бугарски носачи не пристају, као ни остали, да прекрше дату лозинку. Октобра 19, кад је приспео један Лојдов брод, аустријски ђенерални конзул задоби интервенцију великог рабпнера који успе да отиочне истоваривање уз нрипомоћ његових једновераца; једва да је неколико било стигло на земљу када наиђоше људи наоружани батинама који обуставише рад; валија, и норед својега обећања, не хтеде наредити да се умеша полиција. Од тога тронутка, бојкотовање је потпуно организовано у Солуну, са прећутпим саучесништвом владе н Комитета, и, до краја кризе оно је оштро вршено.