Delo
320 Д Е Л 0 Да бисмо схватили прави узрок овога пустошнога труса, морамо се обазрети на геолошку историју предела, који данас чине персиску царевину, а прегледаћемо је према резултатима од којих је дошао гроф М. де Балор, проучавајући сеизмичке прилике њихове. Као што је познато Персија представља један велики троугласти платб, који је ирема северу и у нравцу од северозапада ка југоистоку оивнчен са два снопа бора, које се растурају од висије Вана и Урмијаха (Арарата), иду у источном правцу ка Авганистану, чинећи северну границу, затим ка Оманскоме заливу, чпнећи бедем од северозапада ка југоистоку. Сав тај предео налази се у зони хималајских убирања, чије издизање, припремано у току дугог периода времена, нпје било још завршено бар у епоси плеистоценској, тако да индијскп геолози сматрају, да те планине још нису рекле своју последњу реч. А скорашње доба последњих покрета јасно тумачи велику сеизмичку узнемиреност Ирана (где је била катастрофа), Месопотамије (западно од тога), Турана (источно од тога), затим даље на исток, Авганистана. Белуџистана, Непала, Кашмира, Пенџапа итд. У тим је пределима запамћено неколико добро познатих трусних катастрофа, које су у толико внше од значаја, што о свима постоје добри подаци и ако су се развшали у најнекултурнијим крајевима западне Азије. Северна страна познате медитеранске геосинклинале, која овде из Индијског океана пролази кроз Иерсијски залив и Месопотамију ка долини Оронте у Сирији, одликује се веома јаким сеизмичким покретима. На тој се страни пружају од северозапада ка југоистоку дугачке паралелне планинске боре Курдистапа, Луристана и Арабистана са многобројним уздужнпм раселинама, које све играју јасно истакнуту сеизмогенску улогу. Покрет па једној од тих још свежих раселина у Луристану био је узрок поменутом луристанском трусном пароксизму. У тим је пределима, на ушћу Шателараба (Еуфрата и Тигра) био локализован и онај библијски Нојев потоп. Други један, са овим такође паралелан низ бора полази од курдистапских планипа, иде ка југоистоку, чннећи кирманске плапине ка области Мекрапа. Између овога и луристанскога низа налази се једна знамепита дугачка, уздужна деиресија, која је сеизмички веома јако узнемирепа. Таквих немирних депресија има веома много и између појединих паралелних