Delo

322 Д Е Л 0 предео Азербеиџана. Отуда је позната велика серија проматрања потреса у Минху, Кхоиу, а нарочито Табризу, који је претрпео неколнко трусних катастрофа. Врло скорашњи покрети у околнни Урмпјаха издигли су седименте прве медитеранске етаже на велпке висине поставивши их дискордантно према примарним теренима. И ван сваке је сумње, да се поремећена равпотежа услед тих покрета још и данас опажа у појавама трусова или накнадном убирању Карадага и оним прслинама кроз које су по целоме нределу избиле огромне вулканске ерупције. Многе снажне потресе запамтила је северна падина Елбурза, чији су седименти убрани од девона до терцнјара и доминпрају дубинама од преко 700 метара на узаној, јужној обали Каспискога Мора, а парочито у области Гилана и Мазендерана. Ти се потреси нарочито развнјају од Астрабада до Енсели, затим око Аспара и Ленкорапа, а Абих доводи их у везу са покретима у зони спуштања доњега тока Куре. У пределу Курасана јављају се многобројна пустошења. Он је формиран од три убрана паралелна венца. Северни венац, Копет-Даг, одваја га од Туркменске пустиње а везује се за Велики Балкхан на Каспискоме заливу код Красповодска. Ту се находи јак трусни центар, који је привукао на се пажњу нарочито оннм катастрофалним ударом код Узун-Ада, ноћу између 8 и 9 јула 1895. Велики Балкхан нродужује се до Копет-Дага и једном граном, која трансверзално пресеца Касписко Море везује се за Кавказ код полуострва Баку. Према томе може се сматрати да сеизмичка узнемиреност овога предела стоји у вези са кавкаским сеизмпчким центрима, или још пре, да је преко тога предела испољена веза између сеизмнчких центара кавкаских и западних грана хималајских. Талијански сеизмолог Агаменон доводи поменути трус од 1895 у везу чак са покретом на самоме дпу Касписког Мора и то на линији која спаја Велики Балкхап са Кавказом. Сам цептрални плато Ирана понаша се као стабилан предео. Из тих крајева пема извештаја о трусовима. Могућно је да их има само слабијих, на које се пе обраћа довољна пажња. Јакн су трусови, дакле, непозпати отуда, можда их и нема, јер по геолошки.м испитивањима, тамошњи терцијар није подлегао набирањима као што је то био случај на северној и јулшој грапици. Дакле тај предео није био изложен иокретима, који би му толико пореметили равпотежу да би се она сада изравнала појавама трусова. Али је могућно и то, да се и пе може ништа