Delo

26 Д Е Л 0 Ти заповеднички савети послушани су, али уз неизоставне накнаде на тргу, који прпма готово сву робу и Аустрије н Угарске. Трговци одлучују најпре да поштују потписане уговоре, бар до марта 1909 године. Али 26 новембра, Комитети шест градских клубова (клуб албански, клуб јеврејски, турски трговачки клуб) састају се и одлучују да образују нарочиту комисију од двапаест чланова да би одржали прохебпцију противу аустријске и бугарске робе; роба поручена пре 9 децембра и исплаћена мораће се предати Комитету који ће, да би пресекао скакање цене, да је препрода по старој цени узимајући малу добит која ће бити дата онима, којима је роба била намењена. Крајем јануара 1009 године, бојкот постане још јачи у Скопљу, било за то што су нреговори, започети између Беча и Цариграда раздражили извесне елементе становнпштва, било што су хтели прикрити пресудно учешће, које су владини агенти имали у управљању бојкотом. По градовима у унутрашњости, као што су Битољ и Охрид, лозинка је дата из Солуна. Нарочито се албански елемепат показа одлучен против Аустрије. У Охриду, један мусломански дућавџија донесе на трг своје аустријске жижице и запали их у сред одушевљене гомиле народа. Албански Скутари по својем географском положају, примају само аустријску робу; па ипак се и ту образова бојкотни одбор и постара се да заснује везе са Италијом и Француском; један агент шаље се у Марсељ; поруџбине извршене у Аустрији поништене су. Али одсуство аустријских артикала на тргу тако је штетно по становништво да је, на прву вест о преговорима између Беча и Цариграда, бојкот стишао. Народ објашњава на свој начин обновљење односа једном причом коју распростиру хоџе: цар Фрања Јосиф тајно је дошао у Цариград, добио је ауденцију код Султана и изложио му да ће бојкот упропастити фабрике које је он створио са великим трошком; по том је преклињао Падишаха, да му, из обзира на његове седе власи, остави Босну и Херцеговину. Абдул — Хамид кога је један сан нрипремио за тај састанак, сажали се на старца, пријатељски га продрма за браду и одазове се његовим молбама. Сведок који доноси ту забавну историју пита се не без разлога каква појма морају имати добри људи из Скутара о „Уставу?“ У Једрену бојкотовање аустријске и бугарске робе опште је; трговци траже да им се пошљу сличне марке пз другнх земаља, најрадије из