Delo

АНА КАРЕЊИНА 325 баци депешу и поцрвенивши, устаде и поче ходати по соби: ,,Quos vult perdere dementat", рече он, разумевајући под quos она лица, која су потпомагала то постављење. Њему није било толико криво, што он није добио то место, што су га очевидно обишли; али му је чудновато и непојмљиво било, како да не виде, да је брбљивко и фразер Стремов мање но сваки други подобан за то. Како да не виде, да тим постављењем они упропашћују себе и свој prestige! „Опет нешто слично“, рече он у себи жучно, отварајући другу депешу. Телеграм је био од жене. Њен потпис плавом оловком, „Ана“, најпре му иаде у очи. „Умирем, молим, преклињем да дођете. Умрећу с опроштајем мирније“, прочита он. Он се презриво осмехну и баци телеграм. Да је то била превара и лукавство, у томе, како му се учинило првог тренутка, није могло бити никакве сумње. „Нема преваре, пред којом би се она зауставила. Она мора да роди, можда је порођајна болест. Али какав је њихов циљ? Узаконити дете, компромитовати ме и омести развод", мишљаше он. „Али нештојетамо речено: умирем...“ Он прочита понова телеграм, и одједном га порази непосредни смисао онога што је тамо речено. — „А ако ie то истина?“ рече он у себи. „Ако је истина да се она у тренутку страдања и близине смрти искрено покајала, и ја, сматрајући то за превару, не одем? То не само да ће бити сурово и да ће ме сви осудити, него ће то бити и глупо с моје стране“. • — Петре, задржи каруце. Ја идем у Петроград, — рече он лакеју. Алексије Александрович решио се да иде у Петроград п да се види са женом. Ако је њена болест превара, он ће оћутати и отпутоватп. Ако је она заиста на самрти и жели да га пред смрћу види, онда ће јој опростити, ако је затекне живу, и одаће јој последњу пошту, ако дође сувише доцкан. Целог пута он није внше мислио о ономе што му треба радити. Са осећајем умора и нечистоће, који се ствара ноћу у вагону, по раној петроградској магли возио се Алексије Александрович по пустом Невском проспекту н гледао преда се, не мислећи о ономе што га је очекпвало. Он није могао да мнсли о томе зато, што, замишљајући опо што ће битн, он није могао да одагна претноставку да he смрт њена раздрешити од-