Delo

АНА КАРЕЊИНА 33 б чуо о његовом очајпичком поступку. Он је жалио и сина више, него ли пре. И корео је сад себе за то, што се одвећ мало интересовао њиме. Али према новорођеној малој девојчици он је имао некакав особити осећај, ue само жалости него и нежности. Спочетка се он, из простог ocehaja саучешћа, иптересовао овом слабачком девојчицом, која није била његова кћи и која беше забачена за време болести материне те би би насигурно умрла да се он о њој није побринуо, и пије приметио ни сам, како ју је заволео. Он је по неколико пута дневно ишао у дечпју собу и дуго тамо седео, тако, да се дадиља и дојкиња, које га се у почетку бојаху, павикоше на њега. Он је понекад по пола сата ћутке гледао у заспало шафрапасто-црвено маљаво и намрштено лице детета, и посматрао је покрете намрштеног чела и пуначких меких ручица са подврнутим прстима, које су задњим делом дланова трљале очице и горњи део носа. У таквим тренуцима Алексије Александровнч осећао се потпуно спокојан и сагласан са самим собом, и није видео у своме положају ништа необично, ншита тако што би потребно било изменити. Али што је више времена пролазпло, у толико је јаснпје увиђао да му, ма како да је природан сад за њега тај положај, ииак неће допустити да остане у њему. Он је осећао да је, осим благе духовне силе која је руководила његовом душом, била и друга, груба, така иста, ако не још и јача сила, којаје управљала његовим животом, и да му та сила неће датп оно смирено спокојство, које је он желео. Он је осећао да су сви гледали на њега са упитним чуђењем, да га нису разумевали и да нешто очекују од њега. Особито је осећао лабавост и неприродност својих односа према жепи. Кад је прошло оно омекшање, које произведе у њој блнзина смрти, Алексије Александрович поче опажати да га се Ана боји, да јој је он тежак и да ннје могла да му гледа право у очи. Као да је хтела нешто да му каже, па ннје могла да се реши, и, предосећајући такође да се њнхови односн не могу паставити, пешто је очекпвала од њега. Крајем фебруара деси се те се новорођена кћи Анипа, којој такође дадоше име Ана, разболе. Алексије Алексапдрович био је изјутра у дечијој соби и, нареднвшн да се пошље по доктора, оде у мипистарство Свршнвши своје послове, он се врати кући носле три сата. Ушавшн у предсобље, он спази лепотана лакеја, у гајтаппма и медвеђој пелерппи, који је држао белу дугачку бунду од американскога пса.