Delo

336 Д Е Л 0 — Ко је овде? — упита Алексије Александрович. — Кнегиња Јелисавета Фјодоровна Тверскаја, — са осмејком, како се учини Алексију Александровичу, одговорп лакеј. За све ово тешко време Алексије Александрович опажаше да његови светски познаници, особито женске, узимаху учешће у животу његовом и његове жене. Он опажаше у свима тим познаницнма једва скривену радост, коју је видео у очима адвоката и сад у очима лакеја. Као да су сви били у неком одушевљењу; као да су некога женили илн удавали. Кад су га среталп, они са једва скривеном радошћу нитаху за његово здравље. Присуство кнегиње Тверске, и по успоменама скопчаним за њу, и због тога што је он уопште није волео, било је непријатно Алексију Александровичу, и он оде право у дечију собу. У првој дечијој соби наиђе на Серјожу, који је лежећи потрбушке на столу и метнувши ноге на столицу, нешто цртао и весело уз то говорио. Енглескиња, која је за време Аннне болести замењивала Фрапцускињу и која је са везом мињардиза седела поред дечка, журно устаде, поклони се и тргну Серјожу. Алексије Александрович поглади сина руком но глави, одговори на питање гувернанткино о здрављу женином и упита, шта је казао доктор о baby. — Доктор је рекао да нема ничега опасног и препоручио је купања, господине. — Али њој је још тешко, — рече Алексије Алексапдрович, ослушкујући дреку детета у суседној соби. — Ја мислим да дојкиња не ваља, господине, — одлучно рече Енглескиња. — Због чега мислите? — заустављајући се, упита он. — Тако је било код грофице Нол, господине. Дете су једнако лечили, а показало се да је дете било просто гладно; дојкиња је била без млека, господине. Алексије Александрович се замисли и, постајавши неколико секунада, уђе у другу собу. Девојчнца је лежала, забацујући главицу, грчећи се на рукама дојкиње, и пнти је хтела да узме меку набреклу дојку, нити да ућути, без обзира на заједничко швиштање и дојкиње п даднље, која се беше наднела пад њом. — Још пије боље? — рече Алексије Александрович. — Врло је немирна, — одговори шапатом дадиља.