Delo

340 Д Е Л 0 пакосном и подругљивом осмеху, са којпм Бетси погледа у њега, после његове фразе. XX Алексије Александрович поклони се Бетси у сали и пође к жени. Опа је лежала, али чувши његове кораке хитро се придиже и седе у пређашњи положај, уплашено гледајући у њега. Он је видео да је плакала. — Ја ти веома благодарим на поверењу према мени, кротко понови он на руском ону фразу, коју је у присуству Бетсином рекао на француском, и седе поред ње. Кад је говорио руски, и говорио јој „ти“, ово „ти“ је неуздражљиво дражило Ану. — II веома сам захвалан на твојој одлуци. Ја такође мислпм, пошто гроф Бронски путује, да нема према томе нпкакве потребе да долази к нама. У осталом... — Та ја сам већ рекла, нашто онда понављати? — одједпом прекиде га Ана с надражајем, којп није успела да уздржи. „Нема никакве потребе“, помисли она, „да дође човек и да се опрости са женском, коју он воли, ради које је хтео да погине, ради које је упропастио себе и која не може да живи без њега. Нема никакве потребе!“ Она стисну уснице и обори сјајне очи на његове руке с набреклим жилама, које су лагано једна другу гладиле. — Не говоримо никад о томе, — додаде она мирније, — Ја сам оставио теби да peuiinii то питање, и мени је врло мило видети... — отпоче Алексије Александрович. — Да се моја жеља поклапа са вашом, — брзо доврши она, раздражена тиме, што он тако полако говори, док међутим она зна унапред све шта ће он рећи. — Да, — потврди он — и кнегнња Тверска сасвнм се неумесно меша у најтеже породичне ствари. Особито она... — Ја пишта не верујем у оно што се о њој говори, брзо рече Ана, — ја знам да ме она искрено воли. Алексије Алксандрович уздахну и поћута. Она се узбуђено играше кићапком од шлафрока, погледајући у њега са оним тешкпм осећајем физнчке одвратности према њему, закоји је корела себе, али који пије могла савладати. Она је сад желела само једно — да буде избављена од његовог отужног присуства. — А ја послах сад по доктора, — рече Алексије Александрович .