Delo

28 Д Е Л 0 бојкотовање је деловало снажно, али без насиља; ни једнатопа аустријске робе нпје извезепа на суво пре свршетка кризе. Истим током нду догађају и у Бејруту: долазак првих лађа обележава се ситним нередима, а бојкотовање дућава не изводи се без гунгуле, а по том власти успостављају ред; али, на крају децембра, букну нове узбуне; гомиле чамџпја иду улицама, скидајући фирме које нодсећају на бојкотовану робу, скидајућу табле осигуравајућих друштава са аустријским амблемима, а, по кафанама, говори се увредљиво за Аустрију и Фрању Јосифа; чамџије и хамали, сумњајући у крупније трговце у граду да иду на руку превари, не слушају више бојкотни комптет. Срећом аустро-турски споразум долази баш у тренутку кад је демагошки национализам почео постајати опасан. Тако исто, у Триполису у Сирији, првих дана јануара, патриотизам почиње да се претвара у злочин; 9 јануара, једна гомила иде улицама, пљачка један дућан који је припадао драгоману аустријског впце - конзулата, и баца робу у море. Бесомучници продиру у један турски дућан, зграбе шећер фабрике Сент. Луја, у Марсељу, и поред очигледне француске марке, бацају тридесет и четпри џака у море; хмутесаруф изјављује отправнику послова француске вице — конзулата да сажаљева заблуду и саставља комисију која одлучује да се вратн узапћен шећер и исплате пропали џакови, Тп бурни догађаји били су изузетци чак и по градовима у којима су се догађали; срећна бојкотовања немају историје, и прича о тим појединнм случајевима не сме нас варати о правој физиономији покрета. Нпгде није било насиља противу личности; бојкотовање је било организовано као да је било каква нормална, легална институција, и функционовало је са изванредном дисциплином, умереношћу и у исто време и оштрином: за то је имало успеха. За барона од Ерентала, као за аустроугарску трговину бојкотовање је било једно изненађење; дипломатија није навикнута на ту нову борбу која јој истиче на супрот, место одговорнога противнпка, анонимпу гомилу потрошача који штрајкују. Трговци, у нрви мах, нису веровали у трајање покрета и трговачке коморе, у патриотском полету, одлучише да влади оставе бригу да се постара о њнховнм интересима. Али, у скоро, дејство бојкота поче се осећати; крајем октобра аустро-угарско Извозничко Удружење доби један врло узпемирљив нзвештај,