Delo

372 Д Е Л 0 piciis regis, буде осуђен на 6 месеца затвора, гпто је с одушевљеном омладином спалио на тргу Јелачића (1895 г.) мађарску заставу. По завршеним студијама у Загребу, месту свога рођења, почео је јавни рад као одветнички вежбеник а затим као судски чиновник. Живећи стално у заносу високог духовног живота, певао је као ретко који од наших заједничких песника. И избор грађе и њено уобличавање стављају га несумњиво у ред најређих избрапика музе, јер је био внсоко отмен, осетљив за најнежније дрхтаје, објективан у субјективности, персонификација свега најлепшег и најплементијега у нашој крви. Као појава — победник, као члан српско-хрватске заједнице — идеално оличење жеља и нада свију нас, остави нас ето пре времена да га заувек жалпмо. Његове ,,Pjesme“ (1908) остају пам као понос нашег Парнаса, а бујне фаланге српскохрватске омладине као утеха за његов сада смрћу прекинути апостолски рад за слогу Хрвата и Срба. Високо цењен — достојноје оплакан од двоименог народа свог. Вечан му номеп, а души му се пема шта нраштати, јер је његово царсто пебеско. —